/11 /11

Poznato je da ljudska creva sadrže više bakterija nego što u celom ljudskom telu ima ćelija. Za zaštitu od patogenih mikroba i podršku imunološkog sistema ključne su probiotske ili tzv. „dobre bakterije“, koje u crevima obavljaju ključne zadatke. Međutim, postavlja se pitanje odakle one dolaze, kada znamo da creva fetusa u razvoju ne sadrže gotovo nikakve bakterije?

Odgovor se nalazi u prirodnom porođaju i kratkom vremenu nakon njega, kad creva novorođene bebe naseljavaju bakterije majke i neposredne okoline. Osim toga, istraživanje je pokazalo da majčino mleko nije sterilno kako se ranije mislilo, već je i ono važan izvor bakterija, uključujući bakterije mlečne kiseline i bifidobakterije. Priroda bakterija s kojima se odojče susretne na samom početku svog života može imati značajan uticaj na njegovu crevnu mikrofloru u daljnjem životu. Tako probiotske bakterije prenesene kroz majčino mleko mogu da predstavljaju značajnu pomoć u razvoju zdrave crevne mikroflore i da smanje rizika od određenih bolesti.

Razvoj crevne flore kod novorođenčeta, u kojoj su bifidobakterije dominantne, podstiče se kroz dojenje. Bifidogeno delovanje majčinog mleka je rezultat međusobnog delovanja različitih sastojaka prisutnih u majčinom mleku. 'Prebiotičko delovanje', tj. činjenica da se putem specifičnih sastojaka poput laktoze i složenih oligosaharida podstiče rast bifidobakterija i laktobacila u crevima odojčeta, priznata je već decenijama.

Međutim, saznanje da je i samo majčino mleko važan izvor zdravih bakterija je novo. Istraživanje koje je sproveo Nestlé istraživački centar bilo je prvo koje je otkrilo da se bakterije iz majčinih creva prenose u majčino mleko putem krvi. Istraživanje je pronašlo identične vrste bakterija mlečne kiseline u mleku i krvi majki te stolici njihove odojčadi, dok te bakterije nisu pronađene na obrisima kože s majčinih grudi.

Izvor: zena.blic.rs