www.blic.rs

/21 /11

Britanski naučnici su napravili dramatičan pomak na polju veštačke oplodnje i tako ulili nadu hiljadama žena da će dobiti zdravo potomstvo. Oni su, naime, usavršili tehniku poznatu pod nazivom komparativna genomska hibridizacija (CGH). Ona omogućava lekarima da izvade ćelije iz embriona starog svega nekoliko dana.

Te ćelije se analiziraju da bi se proverilo da li su genetski normalne i onda se biraju najkvalitetniji embrioni koji se ubacuju u matericu buduće majke. U istraživanju je učestvovalo 115 pacijentkinja iz Centra za reproduktivnu medicinu Kolorada, u SAD. Embrioni su ostajali u američkoj laboratoriji, ali su ćelije avionom transportovane u Oksford, gde su analizirane. Eksperiment je pokazao da se zahvaljujući ovoj vrsti skrininga udvostručuje procenat začeća, čak i za pacijentkinje koje se bliže četrdesetoj.

Naučnici koji su usavršili ovu tehniku, sa dr Daganom Velsom sa Oksfordskog univerziteta na čelu, opisuju rezultate kao zapanjujuće. Embrion je uspešno usađen (implantiran) u preko dve trećine slučajeva, a više od 80 odsto žena koje su začele rodile su živo i zdravo dete. To je trostruko veći procenat nego prilikom klasične veštačke oplodnje u Britaniji, gde između jedne četvrtine i jedne trećine žena donesu živu bebu na svet.

Za sada je preko 20 beba rođeno primenom ove tehnika, koja pre svega otkriva hromozomske nepravilnosti. Dr Vels je izjavio da se nada da će ovaj test početi redovno da se primenjuje kako na privatnim, tako i na državnim klinikama.
Suzan Sinan, saradnik Mreže neplodnosti UK, ističe: „Napredak u stopi uspešnih začeća uvek je značajan, naročito ako se završi rođenjem zdravog deteta.“

Međutim, prilikom primene klasičnog metoda veštačke oplodnje ne iznese se svaka trudnoća do kraja, bilo zato što se embrion ne usadi kako treba, bilo zato što kasnije dođe do pobačaja. Dr Vels naglašava da nova tehnika posebno ohrabruje starije žene, jer kod njih postoji prirodno veća mogućnost da proizvedu jajnu ćeliju s genetskim defektima, što može da onemogući implantaciju oplođene jajne ćelije ili izazove pobačaj. Ali za majke bilo kojih godina skrining praktično eliminiše rizik od genetskih poremećaja kao što je Daunov sindrom. Dr Vels kaže: „Možete da zamislite kakvom je pritisku izložena pacijentkinja podvrgnuta veštačkoj oplodnji kad se godinama trudi da ostane u drugom stanju samo da bi onda otkrila da nosi bebu s Daunovim sindromom.“ U njegovom eksperimentu, 66 odsto žena je zatrudnelo posle skrininga, što je dvostruko više od uobičajene stope od 28 odsto. Ti rezultati su posebno impresivni jer su mnoge žene hvatale poslednji voz kada je trudnoća u pitanju i u proseku su imale 39 godina i dve neuspele veštačke oplodnje iza sebe.