/11 /11

Kada se dete rodi, obično prvo svi pitaju da li je sve u redu, a zatim slede pitanja koliko je beba duga i koliko je teška.

Zašto je važno koliko novorođenče teži kada dođe na svet?

"Generalno, to može da bude dobar pokazatelj bebinog zdravlja", kaže dr Dejvid Hil.

Ipak, bez obzira na to što je težina pokazatelj bebinog zdravlja, ne postoji jedna idealna brojka. Veoma mala beba može da bude rumena i zdrava, a novorođenče normalne kilaže sa druge strane može da ima zdravstvene probleme.
Zbog toga, postoji nekoliko stvari koje se tiču bebine kilaže, a koje bi trebalo da znate.

Bebina kilaža i gestacijska starost

Najpre, treba da znate da težina novorođenčeta uglavnom zavisi od gestacijske starosti, tj. vremena koje je dete provelo u maminom stomaku. Za bebe koje u stomaku ostanu svih 40 nedelja, prosečna težina je od 2,7 do oko četii kilograma. Za one koje su rođene pre ili posle utvrđenog termina, te brojke su malo drugačije.

"U većini slučajeva, bebe koje su rođene prevremeno su sitnije, dok su one koje 'probiju' termin malo krupnije. Zato je, kada govorimo o težini, gestacijska starost veoma bitna. Beba može da bude sitna jer je rođena u 36. nedelji, na primer, ali ako je njena težina prosečna za 36. nedelju, onda se smatra prosečnom", kaže dr Hil.

Zbog toga što prevremeno rođene bebe nisu punih devet meseci u stomaku, što je veoma važno za razvoj deteta, izložene su većem riziku od zdravstvenih komplikacija, poput žutice, anemije, problemima sa disanjem, srčanim problemima, pa je ponekad potrebno da ostanu na neonatalnoj intenzivnoj nezi posle rođenja.
Ali, dr Hil opet podvlači da to što je beba sitnija od one koja je rođena u 40. nedelji trudnoće ne znači automatski i da je manja zdrava.

Bebina kilaža i genetika

Novorođenčad koja u maminom stomaku ostanu punih devet meseci ponekad izlaze iz okriva prosečne težine od 2,7 do četiri kilograma, a za to postoje različiti razlozi.

Nekada je "krivac" za to genetika - ako su oboje roditelja sitni, ili su možda visoki ali mršavi. Ipak, u većem broju slučajeva je manja ili veća težina bebe od prosečne odraz majčinog zdravlja.

Kada je beba teža manje od 90 odsto beba istog gestacijskog uzrasta (odnosno, kada spada u tih deset odsto), smatra se "malom za određenih gestacijski uzrast". Uzrok za to ponekad može da bude ako fetus ne dobija nutrijente i kiseonik koji su neophodni za normalan razvoj organa i tkiva, a to može da se dogodi usled nekog zdravstvenog stanja koje ima majka.

Dr Hil dodaje da na bebinu kilažu može da utiče to što majka ima visok krvni pritisak, srčane ili respiratorne probleme, probleme sa bubrezima.

"Pušenje ili konzumiranje alkohola u trudnoći takođe može da smanji kilažu novorođenčeta. Nadam se da većina žena to do sada već zna, ali nikada nije loše ponoviti", ističe doktor.  

Sa druge strane, ako je novorođenče teže od 90 odsto beba istog gestacijskog uzrasta, smatraju se krupnim za taj gestacijski uzrast. Razlog za to može da bude gojaznost majke ili veliki broj kilograma dobijen u trudnoći. Često se, takođe, povezuje sa gestacijskim dijabetesom.

Bebina kilaža i dijabetes

Gestacijski dijabetes nastaje kada hormoni u trudnoći ometaju sposobnost tela da koristi insulin, što rezultira povećanjem nivoa šećera u krvi.

"Majke koje imaju gestacijski dijabetes ili samo intoleranciju na glukozu mogu time da povećaju i bebin nivo šećera u krvi", kaže dr Hil. Visok nivo šećera utiče na sposobnost tela da koristi inuslin, a rezultat je krupnija beba.
"Ove bebe mogu da budu tako krupne da je ponekad neophodan carski rez", kaže dr Hil i dodaje da je porođaj carskim rezom rizičniji i za bebu i za mamu od vaginalnog porođaja.

"Definitivno postoje neki zdravstveni problemi koji mogu da se povežu sa malom ili velikom kilažom za određeni gestacijski uzrast. Zbog toga je veoma važno održavati zdrav nivo šećera u krvi. Sitne bebe nemaju dovoljno ćelija masti koje ih greju i održavaju šećer, a ako im nivo šećera padne mnogo nisko, to može da bude opasno po život. U tim slučajevima daju se suplementi kako bi se nivo šećera podigao. Slično tome, kod krupnih beba čije mame imaju dijabetes ili intoleranciju na glukozu, one generišu previše insulina odmah po rođenju, što uzrokuje pad šećera i zahteva intervenciju", objašnjava on.
Dr Hil naglašava da krupne bebe često izgube na težini ubrzo po rođenju. Većina novorođenčadi optimalne kilae izgubi oko deset odsto težine koju nakon toga vrati, ali krupne bebe gube i više.

"Ako beba prosečne kilaže izgubi više od deset odsto težine prve nedelje života, to bi bio znak da ne jede dovoljno. Ali ako mama pati od dijabetesa, a beba gubi više od deset odsto težine, to nije tako alarmantno jer verovatno samo vraća težinu koju je i trebalo da ima na rođenju".

Na kraju, dr Hil dodajte da, bez obzira da li je beba na rođenju sitnija, prosečna ili krupnija, svakako ima dobre šanse da postane zdravo, srećno dete, ali da na kilažu svakako treba obratiti pažnju.

Izvor: mondo