prase
|
Nisam pametna. Ono što je Jeca pisala, da beba ne može da se razmazi u prvih 6 meseci - predaje se takođe u školici za roditelje (u koju ja nisam išla, ali moja koleginica jeste, pa mi je prenela baš to).
Ja sam Uroša nosala do iznemoglosti u prvih recimo 3 ili 4 nedelje od kada smo se vratili iz porodilišta. Bili smo sami kod kuće non-stop, a on kao ona žaba iz crtanog filma ("Hello my baby, hello my darling" je pevala samo kada su ona i neki lik sami, a čim ima neko treći, obična žaba) - čim mm preko vrata, on divna bebica, ćuti, spava... Onda je moja mama, koja je do tada bila bolesna pa nije dolazila, počela da dolazi. Bukvalno me fizički sprečavala da ga uzmem kada zaplače. Kaže, razumem da ne možeš da izdržiš, ali razumi i da si ti moje dete i da ja ne mogu ovo da gledam. Vas je bilo dvoje, ja sam znala da ne mogu da nosam oboje i zato sam isto to zabranjivala svima u okolini. I šta vama fali. Sad stavi ruku na srce i reci da li ste odrasli u nesigurne, agresivne, nesrećne ljude - kao što sada pričaju da je neminovno ako se dete ne nosa? Prvo sam htela da poludim od nje, nadoknađivala Urošu propušteno u njenom prisustvu tako što sam ga držala i dok spava... Ma očajna sam bila. Onda su me valjda malo pustili hormoni, racio prevladao... Pisala sam već negde kako je počeo sam da se uspavljuje u krevetcu. Nisam primenjivala drakonske mere, nisam smela jer kažu da dečačići dobiju bruh kada predugo plaču... ali ovo što sam primenjivala je dalo rezultate.
Mislim da sam bila u pravu. Uroš je stalno nasmejan, ume sam da se zabavi, ne traži me puno... Dođe i njemu da hoće baš kod mene, kada igračke i šetanje po ogradici nisu dovoljni - i tada mu udovoljim. Sada kada je stariji, puno je lakše proceniti da li plače jer mu nešto nedostaje ili traži pažnju. Pažnju mu nikada ne uskraćujem, ali hirove da. Pa ne može da radi baš šta god hoće, bio beba ili ne. Gledam i mog brata... ako je neko samouveren i blag, to je on. A dana jednog nije bio na rukama, provereno.
Htedoh samo da te utešim, Eugi, da nisi loša majka. Ja bih bila puno odmornija u onih prvih mesec dana da sam imala herca od starta da primenjujem ovo što kasnije jesam. Drugo, to što nemaš neke posebne emocije prema njemu pa ga ne uzimaš na ruke opet nije za zabrinjavanje, sve žene prođu kroz to samo neke neće da priznaju javno. Kako on bude rastao i jačao, tako ćete moći kvalitetnije da provodite vreme, vezaćeš se za njega najstrašnije... tako je bar bilo sa mnom.
Sa druge strane, svaka majka ima Bogom dano pravo da svoje dete nosa ili ne, na kraju krajeva - ona je ta koja će se suočavati sa posledicama, bilo ih ili ne, ma kakve da su... Ja u ovome, suprotnom maminom savetu, nisam istrajala ne zato što me ubedila nego sam i sama shvatila da je za oboje bolje da tako postupim. Što se tiče svega drugog, majka i svekrva me prvo pitaju, pa tek onda rade. Bitno je samo da se ne stvara dodatni pritisak, da beba ne kupi nervozu od ljudi oko sebe, kad više ljudi vuče svak na svoju stranu...
_____________________________
sve ima svoj kraj, samo kobasica ima dva!
|
Ringeraja.rs koristi "kolačiće" u cilju pružanja boljeg korisničkog iskustva, praćenja posećenosti i prikaza oglasa. Postavke prihvatanja kolačića podesite u vašem internet pretraživaču.
Saznajte više.
Odštampaj
Zakljuchak¦ ne slushajte babske priche,slushajte svoje 
To sto place jeste tesko, ali ce biti jos teze ako ga naviknes na nosanje pa kada vise ne budes mogla, e onda ce nastati prava dreka 
Kad je miran i ne bunim se ostavim ga da leži i radim po kući šta mi treba. Iskreno rečeno ne bi mogla da izdržim da se on dere a ja da ga samo gledam. Kako će biti kasnije videćemo.
