Draga moja,

Nije lako živeti i preživeti u ovoj našoj Srbijici. Kao da nas nešto stalno vuče na dole. Dva koraka napred, jedan nazad. Pa kad na sve to dodaš da si devojka, žena, majka... brigama nikad kraja. I stalno nekud jurš i žuriš, i uvek brineš više o drugima nego o sebi. Veruješ da će ti se srušiti svet i nebo pasti na glavu ako ne uradiš sve ono što "društvo" očekuje od tebe: ako ne završiš fakultet, zaposliš se, udaš, rodiš dete, budeš uzorna supruga i mama, rodiš još jedno ili dva, učestvuješ u javnom životu, izvedeš decu na put, imaš karijeru...I naravno uz sve to da svakodnevno: pereš, peglaš, kuvaš, čistiš, hraniš, vaspitavaš, zabavljaš.... Ma dođe ti da vikneš : "Hej! Stoooj! Ja sam samo žena!"

Da, draga moja, ti jesi žena. Ali ne "samo" žena, već žena zmaj! Ti si hrabra, nežna, jaka, dobra, pametna, snalažljiva, lepa. Toliko puta si pala, a nikada nisi ostala u blatu, već si ustala i dignute glave nastavila dalje. Bez obzira na rane, bez obzira na bol, bez obzira na trnovit put koji moraš preći.

Uvek si tu kad prijateljima treba pomoć, sve jedno da li ih grdiš ili hvališ. Uvek imaš lepu reč i širok osmeh i rame za plakanje. I najbitnije, imaš veliko srce. Dovoljno veliko i za tvoje i za moje brige, za tvoju i moju sreću, za tvoje i moje snove, za tvoju i moju rodjenu i još nerodjenu decu.

Ti si žena zmaj! Znam da jesi, jer ja znam šta su žene zmajevi. Upoznala sam ih, videla, razgovarala sa njima.One su stvarne i svuda su oko nas. Hrabre, ponosne, snažne.

Jednu od njih svakog jutra gledaš u svom ogledalu.

Srećna sam što te imam kraj sebe, draga moja prijateljice!

Mojim dragim ženama zmajevima: Dunji, Ani,  Lu, Marinčetu, Gagi, Andjeli, Daci, Lenki, Ivanki, Joletu, Šerpici, Verki, Lesici, Olgi, Nadi, Tanjici, Mati, Azri... i svim ostalim ringerajkama, a posebno našim hrabrim "Crticama"