Nikada nisam bila zla. Ne. Mada, u zivotu sam radila mnogo lose stvari, i uvek lose po sebe. Cak i kada bi me neko drugi povredio, ja bi se svetila na sebi.

Bila sam nesrecna. Dugo,dugo. Polako je moja tuga prelazila u apatiju. Znala bi nocima da lutam ulicama Beograda, osluskivajuci senke. Do zore bi se vec umorila a ne bi nasla to nesto...nekog...heh, ni sama ne znam sta.

Pogleda mi bivao nekako tup i zamucen.

Ipak, jednog toplog oktobra upoznala sam coveka koji pripomogao mojoj metamorfozi. Sa njim sam razvila tako blizak odnos, bas onaj koji sam trebala svih ovih godina. Bio je pun razumevanja i ljubavi, i sada se ukocim od straha kada pomislim sta bi bilo da ga nisam upoznala. Medjutim, cak me ni on nije, svim svojim bicem uspeo potpuno promeniti. A onda, na jedan Dan zaljubljenih, saznala sam da sam trudna. Ostvarice se moja zivotna zelja-postacu mama!

I tako sam ja bas preko noci postala jedna buba, postala sam i sama dete. A moja devojcica u meni razvijala se u mini-bubu.

Sazrela sam u toliko stvari. Zaista, svet vise nisam gledala istim ocima. Osecaj za moral i prave vrednosti uvek sam imala ali sada je bio vrlo istancan. One ljude za koje sam znala da su losi, sada su za mene bili olicenje zla i straha. Postala sam previse brizna i oset_____ljiva. Moja interesovanja sada su bila skroz drugacija.

Kako mi je stomak rastao, rasla sam i ja u jos jacu i jos bolju zenu! Uspostavila sam kontakt sa svojom devojcicom dok je jos u mom stomaku. Znam sta joj smeta, znam sta voli pa se trudim da joj udovoljavaim stalno.

Eto, sada znam da je moja nagrada suvise dragocena i znam da je vredlo. O, da! Sve one suze, tuga, lutanja, razocarenja, sve to je deo jednog ogromnog plana da bi me na kraju nagradio novim zivotom!

Moja devojcica me je promenila. Ona me je spasila i pre nego sto se rodila. Njoj dugujem SVE!