... Rekli su mi da imam tumor, da ce jednog dana nestati. Predocili su mi da decu ne mogu imati, da nadjem neko drugo resenje, koje ce me ispuniti kao majku.

   Osecala sam se prazno, bezvredno. Tuga me je polako ispunila Mazila sam tudju decu, volela ih... Ali oni su odlazili svojoj majci, nisu ostajali samnom.

   Nasla sam nekog ko ce me razumeti, voleti, sa kim cu podeliti svoju muku. Nisu mu bila bitna deca, vec samo ja da ozdravim, ako je to moguce. Bio je tu, samnom na svim pregledima. Hvala mu... Nekad sam se osecala super zahvaljujuci njemu, a nekad, ma bolest je cinila svoje.

   Verovala sam da mogu da se izborim sa tim. Nasi planovi su tekli u drugom smeru. Posvetili smo se jedno drugom. Pre svega, voleli smo se. Uzivali smo u svakom trenutku koji smo provodili zajedno.

   Osecala sam promene na sebi, na svom telu.  Uplasili smo se. Imacemo bebu! Nastaje muk. Nismo stigli ni da se poradujemo, ja sam zavrsila u bolnici. Slede ispitivanja., da li je sa bebom sve u redu. Prekidam terapiju,  koju sam koristila na svoju odgovornost. Da,  taj lek moze da odsteti plod. Guramo polako bebac i ja, iz meseca u mesec. Dolazi i taj dan, kada smo vec dovoljno veliki  i moramo napustiti mamin stomak. Ali, moj sin to ne zeli. Porodjaj se iskomplikovao. Ne bitno, proslo je. Rodio se, hvala Bogu, ziv i zdrav. Sve sam zaboravila. Konacno smo mogli da se radujemo. Posvetili smo se njemu, nama. Sunce nas je obasjalo.

   Ja sam se opet vratila svojoj terapiji. Rezultati losi, privikavanje na lekove,bol u glavi, mucnina. Posle duzeg vremena, organizam se navikao.

   Dete je raslo i primetili smo da mu nedostaje nesto, neko...brat, sestra. Muz je bio protiv, opet zbog mog zdravstvenog stanja. Ali ja sam mnogo zelela... Dobili smo jos jednog decaka. Nasu radost delio je i prvenac. Pomagao nam je u svemu. Onako mali, cuvao je svog brata. Zajedno rastu, a mi kao roditelji smo stekli iskustvo i sazreli dovoljno.

   Odlucili smo se na trece. Pred kraj trudnoce, uplasili  su nas, da beba ne dise.Uzas! Lezanje u bolnici. Slali su me vise puta u porodjajnu salu, vracali na odeljenje.I to je proslo. Bitno je da mu srce kuca. Priroda je ucinila svoje. Na svet je dosao jos jedan lepi decko. da deda Mraze, jos jedan poklon stavi na svoje saonice.

   Braca se ne razdvajaju. sada mogu da kazem da smo kompletni.

   Tumor jos uvek postoji, ali ja se nedam. Moram malo vise da se posvetim svom zdravlju.  Veruj i bori se. Izaci cu iz ove bitke kao pobednik.