E pa ovako drugari.. Moja beba je dosla na svet 25.7. Ne treba ni da vam pišem da je to najlepši poklon u mom životu.. Od prvog dana sam želela da je dojim, da imamo neku vezu, nešto sto je samo naše. Posle veoma teškog porođaja nisam bila u stanju 2 meseca da je uzmem u ruke. Ne mogu ni da vam opišem tu bol kada ne možete da ustanete i zagrlite to malo biće koje samo vas traži, kome ste najpotrebniji.
Uprkos tome, borila sam se za svaku kap mleka, za svaki mililitar. Trenutak kada nju stavim na grudi i kada zaspi dok jede dalo mi je snagu da se što više borim, da ustanem što pre. Da vam ne dužim..
Sve je prošlo, oporavila sam se, sada Elena ima 8 meseci i dalje je dojim, i dalje imamo taj naš poseban trenutak, kada smo samo ona i ja. Zato želim svim mama da poručim, dojite svoju decu, ne postoji opravdanje da to ne radite, osim naravno ako je nesto do kvaliteta mleka ili ga nemate. Pustite strije po grudima, to sto će se opustiti, sto neće biti iste kao pre, verujte, mnogo bitnije je da beba ima kvalitetnu ishranu. Borite se, imate za šta.. :)