Moja priča o dojenju počinje još pre 4 godine kad sam prvi put ostala trudna. Nakon saznanja da ću za 8 meseci postati MAMA, brže bolje sam otišla u apoteku da kupim neko mleko za telo da ne bih dobila strije. Pričajući o tome sa apotekarkom, ona me je pitala da li znam da treba da mažem i bradavice još sada, tako da ih pripremim za dojenje da ne bi pucale. Malo je reći da sam se zbunila jer nisam još o tome razmišljala. Činilo mi se rano za tako nešto, valjda grudi treba negovati kad beba počne da sisa, ali nije bilo tako. Poslušala sam savet i počela odmah da negujem grudi. Ali stigao je drugi problem. Imam jako male grudi, i mislila sam da će naravno u trudnoći da porastu, jer gde će inače stati mleko kad budem dojila, za šta sam imala neodoljivu zelju. Ali ništa se nije dešavalo. Grudi i dalje male, trudnoća odmiče, svi me ubeđuju da veličina grudi nema veze sa dojenjem, da se opustim... Naravno nisam se opustila, već sam celu trudnoću provela čitajući i edukujući se o svemu što ima veze sa dojenjem. Teoretski se činilo da sam postala expert. Ali šta ću kad dođe praksa... Kad je došao i najlepši dan u mom životu, porodila sam se sa ponosom, i veoma nestrpljivo čekala da mi donesu bebu da je podojim... Doneli su mi mog sina posle tačno tri sata, najduži period u mome životu. Stavili su ga mali krevetić pored mene. Gleda on mene, gledam ja njega. I ne znam šta da radim. Da li smem da ga uzmem, kako da ga uzmem kad ne mogu ni da ustanem, da li ću uopšte imati mleka... Šta ako nemam? Počinjem da se tresem, babice nigde na vidiku... U tom momentu me zove moja sestra i pita jel sisa? Kad sam joj rekla da mu još nisam dala, jer ne znam kako, rekla je da ga pod hitno uzmem u naručje i da priroda čini svoje, da nema majke koja ne zna... Tako je i bilo, smognem snagu, iako rana od epiziotomije boli ko đavo, ponudim bebi dojku, kad on vuče li vuče, kao da se nije tek rodio i ništa ne zna... Nego zna itekako jer je verovatno gladan. A mleko iz momenta kreće, tj. kolostrum. Ali to je dobro, to je zdravo, tako sam pročitala. Uh sve je dobro, moj sin sisa, lepo spava, znaci nije gladan, imam ja mleka, pomislih u sebi... Ohrabrena recima svoje sestre, setih se svega sto sam čitala, i počeh da primenjujem. Dojila sam bez problema i prvo i drugo dete, iako male grudi, SRCE VELIKO...