Dojenje dolazi iz glave, a ne iz grudi. Neko mi je to rekao, i sve je od tad urodilo plodom. Bila je to ljuta bitka koju smo vodile nas dve. I uspele. Taj čin ljubavi i pažnje, koji smo nas dve delile smo samo nas dve mogle da imamo. Osećanja koja su navirala svaki put kada me je zagrlila, sikila, mazila, mogla sam samo da zamišljam dok nije izasla iz svog malog kutka tu ispod mog srca. Svaki početak je težak, ali vremenom smo shvatile da su moje grudi nešto sto će njoj uvek stvarati taj osećaj sigurnosti kad god je u mom naručju. Zato sto znam da će ona na kraju cele ove sage, dobiti nešto nemerljivo i neprocenljivo od mene. Volim sebe i svoje telo jer je pružilo mom anđelu, jedan veliki poklon za početak njegovog velikog života.