Bilo je Septembra 2016. strašno su me tukli hormoni i mislila sam da sam Krava Muzara i stvarno ne znam kako su me ukućani istrpeli. Nisam im se pošteno ni zahvalila..
Mučila sam sebe a i druge kako nemam mleka.. Danima sam se vrtela u krug sa pumpicom i kukala dok moj muž nije rekao. "Daj to čudo meni, ja ću ti pomoći".. Posto smo bili u potpunom haosu, moja mama je stalno bila kod nas pa i te večeri kada je videla kako se mučimo pitala je šta radimo i Peđa joj je rekao : E baba baba, šta sve u životu neću raditi, a para niotkuda".. Posle par dana smo se ušemili.. Sara je bila stalno na dojci.. I tada je došlo mleko. Kako je osetila dodir, odmah je otvarala usta.. Jedno sam otišla u kupatilo i muž viće.. "Nedooo, sisa mi duks, požurili!".. I tako smo je prozvali Čičak.. Zalepi se i ne pusta! Ali Čičak je porastao i napravio neverovatne uspomene. I dalje ih pravi.. Ne dojenjem 😂
😃