Eh! Sve te čarobne mame...
Još dok sam u kućici od stomaka, moja mama mleko stvara.
...Znala je da da će se potruditi da ja sikim od prvog dana, očekivala je i da ja to neću znati kako se radi, čitala puno, učila i pripremala se, kako bi zajedno uspele u tome.
Učila je kako da bude smirena i strpljiva.
Došao je i naš prvi susret, zatim i prvi poljubac... najlepši i najemotivniji!
Mama je želela odmah da me nahrani, ali neka teta u zelenom nije dozvolila, rekla je: “ u operacionoj sali je hladno, beba mora vani”, rekli su joj još i da neće imati mlekca odmah, jer me je rodila carskim rezom!
Mama je bila tužna, radoznalo i ushićeno me je čekala u šok sobi!
Nakon par sati, začula su se kolica u hodniku, znala je da sam to ja sa još par drugarica, koji su takođe išli svojim mamama.
Na sebi sam imala bele zekice, roze kapicu i bila sam jaaako gladna! Naravno, ja to nisam umela da pokažem, ali je to znala teta koja je brinula o meni, stavila me pored mame i rekla je: “ probajte, ako ne uspete sada, nahraniću je flašicom”.
Nisam želela flašicu... od trenutka kada sam osetila mamin miris, znala sam šta treba da radim!
Podigla sam glavicu, jedva otvorila usta i eto! Uspele smo, i to iz prve! Jedino mi je smetala kapica, bila je velika i padala je sve vreme na moj mali, prćast nosić, ali mama je to brzo rešila!
Pričali su kako ću mami napraviti rane, biću sebična, neuka i nervozna. Verovale smo jedna drugoj i do toga nije došlo.
Sada imam pet meseci, mama stalno pije čajeve kako bi napravila dovoljno za mene. Uspeva u tome. Bila pospana ili budna, ona pravi najtoplije i meni omiljeno piće, uvek. Ume da mi kaže kako moram češće da sikim jer tako dozivam mleko. Meni uopšte nije teško! Volim ga najviše na svetu, zvaću ga i danju i noću!
Nadamo se i mama i ja da će ovo uživanje potrajati!
Srdačan pozdrav,
Beba Nađa :)