Iste večeri nakon porođaja doneli su mog slatkog mišića. Prva beba ne znam ja ne zna on, kažu podoj za sat vremena. Ok ali kako šta... i tako dam ja njemu sisku ali sve mi se činilo da je to malo pa odem po dohranu i tako dva dana dok smo se oboje naučili. Od tog dana je ne ispušta, cuclu nikako nije prihvatio a i zašto bi kada ima dve slatke, mekane. Evo ima 10,5 meseci i mogu slobodno reći da ih obožava. Sada je već veliki svaki podoj je zanimljiv za oboje sisa i u ležećem i sedećem položaju. Povuče 3 puta pa je mazi, od puzi unazad pa priđe kao kuca pa povuče. Ne postoji ništa lepše od samog procesa dojena. To maženje i navike koju beba i mama imaju u toku podoja. Prelepo!