15 minuta... 10 minuta... 5 minuta... Počelo je. Krećem po najlepši poklon svog života. Posle svega, mogu vam reći da je vredelo svake te sekunde. Moja beba je došla. Prvi porođaj je neverovatna avantura. Iako smo upoznate sa svim što nas čeka, opet svaka od nas ima taj jedinstveni doživljaj. Dugo iščekivanje opet nas iznenadi. Taj prvi susret, pogled, dodir je neprocenjiv, neponovljiv i nezaboravan. Ali najveću vezanost osetite dojenjem...
Prošlo je već neko vreme od kad je ovaj svet postao bogatiji za još jedno malo biće. Spava... Pomislila sam da nije već gladna? Misao je brzinom svetlosti mislim, probudilo moje telo i grudi su počele nadolaziti. Znala sam da će se to desiti ali opet sam ostala iznenađena funkcijom svega. Osetila sam se moćnije nego ikad. Bila sam izvor, svrha. Ostala je samo primena... Ali, kao što kažu, teorija je jedno a praksa drugo.
Beba se probudila. Bila je gladna. I ja sam to osetila. Njen plač je golicao moje grudi. Budio je i njih. Uzela sam je i prislonila kao što su mi sestre i objasnile. I opet sam se iznenadila ali i oduševila, kako tako malo biće koje ništa još ne zna, tako spretno se prikači, spoji sa vama. Eh taj osećaj.... Mislim da su me trnci prolazili od glave do pete. Bili smo ponovo spojeni. Trenutak gde stvarno osećate da ste nekome podarili život. Ta malena osoba je tu zbog vas i vi ste centar njenog svemira. U njenim očima vidite onu bezuslovnu istinsku ljubav koju do sad niste osetili. Njen osmeh vam tera suze niz lice. Sredina iščezava. Postojite samo vi i vaša povezanost dobija boje. Vrhunac sreće i zadovoljstva. Vase grudi su i njeno utočište ne samo hrana. Tu se sve smiruje i plač i nervoza i ljutnja i tuga i strah. Samo osmesi zadovoljstva sijaju. Taj trenutak je samo vaš. Tu ljubav raste. Tu se bolje upoznajete i povezujete. Priroda je stvarno čudo! Zato ne treba da brinete hoćete li imati mleka, kako ćete sa bebom posle porođaja,...priroda sve to uradi sama. Samo treba da joj verujete i prepustite se. Instinkti će proraditi sami u vama jer ste postali Majka.