Moja priča kreće ovako. Tog jutra 26.8. odlučili su hitno da me porode pošto je bio moj život i život moje bebe u opasnosti. Porodili su me u 25 nedelji. Bebac je imao svega 1210g i 33cm dugacak. Prebačen je odmah na institut za majku i dete. Da bi dr rekli kada se oporavim mogu doći na institut ali pod uslovom da imam mleka da bi beba dobio moje mleko i brže napredovala. Bila sam šlogirana jer je to 15 nedelja ranije porođaj i svim silama se trudila da mi mleko nadođe. Tako je i bilo posle par dana sam otišla kod svoje bebe u bolnicu. Imala sam mleka do 70ml ali posle kada sam ga videla kako je malecki da pije samo 1ml i od stresa mleko mi se zaustavilo svega sam uspevala da prekrije flašicu na pumpici, međutim njemu je to za početak bilo dovoljno. Pa sam imala brigu sta ću kasnije ako ne budem imala mleka moraću ići kući i svaka tri sata kada sam išla na podoj govorila sam moram da imam više da on raste u pravog čoveka. Tako je i bilo uspeli smo čak i na siku da naučimo i samo smo uspeli tri meseca pošto nas je iznenadila smrt bebe.
Ali eto hvala Bogu sada imam bebicu koju dojim od prvog dana on ce sada 5 meseci i planiram dokle god budem mogla dojiću ❤️