Prvu ćerkicu sam dojila dve godine i dva meseca. Bilo je u početku jako teško i naporno, ali njeno zadovoljstvo i zdravlje su mi uvek bili na prvom mestu. Susretala sam se sa raznim „pametnim“ ljudima i njihovim savetima kako nemam mleka, zašto ne jede ovo, zar još doji i ostalo. Hvala Bogu, nisam ih slušala i uživale smo u samo našim trenucima. Sećam se i danas trenutka kada sam shvatila da je vreme da prestanemo sa dojenjem, i verujte mi i sad mi suze kreću jer je to meni bio najteži period. Sada imamo batu koji već tri meseca uspešno doji. Onaj prvi kontakt, odmah posle rođenja, stavljanje na dojku je nešto zaista neopisivo i vredno svake muke. Nadam se da ćemo i batu dugo dojiti. I sada imamo „pametne“ ljude i savete, ali ne slušamo nikoga osim nas dvoje. Šta drugo reći, osim da trebamo da uživamo u prelepom daru i da se potrudimo da damo svojoj deci nešto najzdravije i najlepše! 💓💓💓