/11 /11

Hirurg Paolo Makijarini se proslavio uspešno transplantirajući dušnik napravljen od matičnih ćelija, a koji je sačinjen od veštačkog i biološkog materijala. On sada planira da koristi ovu vrstu tehnologije da bi kreirao kompleksnija tkiva, kao što su jednjak, dijafragma ili organe kao što su srce i pluća. On je, takođe, načinio eksperimentalni pokušaj ka regeneraciji moždanog tkiva kod miševa i pacova. Ovo je deo vesti koje će predstaviti tokom njegovog seminara na godišnjem naučnom skupu AAAS (The American Association for the Advancement of Science – Američka Asocijacija za Unapređenje Nauke)  u Bostonu, SAD.

Tokom juna 2011 godine, mediji širom sveta su predstabili izveštaje o najnovijoj transplantaciji, gde je pacijent primio veštački dušnik koji je bio prekriven njegovim matičnim ćelijama. Rezultat je bio veštački dušnik sa potpunom biološkom funkcijom. Do danas, pet operacije ovakve vrste je izvršeno.

“Svaki put naučimo nešto novo. Ovo znači da možemo da razvijamo i rafiniramo tehniku. Takođe, procenjujemo kako možemo izvršiti transfer našeg iskustva u druga polja, kao što je neurologija. Cilje je da se iskoristi što je više moguće, telesnog regenerativnog potencijala”, kaže Paolo Makijarini, Profesor Regenerativne Hirurgije na Karolinska Institutet, koji je odgovoran za ove operacije.

Na godišnjem skupu AAAS on će govoriti o tome koliko veruje u tehnologiju koja bi mogla biti korišćena u budućnosti. Ovo će uključiti:

• Plan da se operiše devojčica od 2 godine u SAD-u u Martu. Devojčica je rođena bez dušnika i svoj ceo život je provela na intenzivnoj nezi gde diše kroz tubu plasiranu u jednjak a koja je povezana sa plućima. Bez novog dušnika ona nikada neće moći da napusti bolnicu. Ovo će biti prvi put da se ovakva operacija sprovodi na malom detetu. Ovo je takože prvi put da se procedura sprovodi na osobi koja nikada nije imala svoj dušnik – za razliku od prethodnih slučajeva gde su organi zamenjeni.
• Postoje planovi za transplantaciju jednjaka, organ koji je kompleksniji od dušnika pošto ima mišićno tkivo.
• U eksperimentalnim studijama na pacovima istraživački tim je istraživao mogućnost zamene moždanog tkiva koje je oštećeno ozbiljnom traumom koja se desila prilikom događaja kao što su saobraćajne nesreće, prostrelne rane ili hirurški zahvati. Cilj je zameniti izgubljenu moždanu materiju  koristeći substancu baziranu na matičnim ćelijama, a za uzvrat izbeći neurološka oštećenja. Eksperimentalni pokušaj koji je sproveden na pacovima i miševima je dao pozitivne rezultate.
• U dva slučaja, teško povređeni pacijenti sa akutnom refraktornom respiratornim insuficijencijom dobili su terapiju baziranu na matičnim ćelijama, koja je odmah pokazala funkcionalno poboljšanje. Iako su oba pacijenta preminula zbog posledica otkazivanja više organa, rezultat je pružio prvi dokaz da terapija matičnim ćelijama može biti obećavajuća alternativa ka restauriranju funkcije kod određenih oštećenih organa – bez potrebe za odstranjivanjem istih i zamenom koristeći zdrave donirane organe.