Moram da napomenem da sam se u trudnoći ugojila 27 kilograma što je delimično predstavljalo problem u pokušaju prirodnog porođanja.

Na pregledu u 7. mesecu kod svog ginekologa koji me je kasnije porađao, rečeno mi je da odmah počnem sa dijetom zbog rizika od mogućeg povišenog pritiska i komplikacija na porođaju, pri čemu se izdrao na mene jer nije mogao da veruje kolika sam.

Za to sam ja kriva jer zaista nosam vodila računa o tome koliko jedem.

Ustanovljeno je i da je beba krupna i da će porođaj verovatno krenuti ranije. Izdržale smo do kraja ipak i gurale bi još, ali je doca rekao da ipak 09.03. dođem na ginekologiju sa torbom da ostanem 1 dan i da će me sutradan porođati pošto je bio dežuran. Uzgred, svi su mislili da nosim blizance.

Termin je inače bio 12.03.2015.

Ujutro oko 07h su mi stavili gel, tj, indukovali porođaj gelom. Nisam verovala ali kontrakcije su odmah počele. Naravno, bile su blage. Do 08 i 30 već su krenuli jači bolovi. Prključili su me na CTG koji je očitavao odlične kontrakcije, a ginekološkim pregledom je ustanovljeno da sam otvorena 2 i po prsta i da me spreme za porođajnu salu. Otišli smo dole, klistirali su me i opet pregled, sve super, nakon sat vremena sam prebačena u boks gde sam zaista trpela jake bolove. Stavili su mi braunilu i dali neke lekove kroz infuziju, bila sam toliko žedna da sam u jednom trenutku razmišljala samo o tome kako ću pre da se onesvestim od žeđi. Doktor me je opet pregledao i rekao da sam otvorena za pola dlana i da ću brzo da se porodim. Hehe, kolika sreća, uskoro ću upoznati svoju devojčicu, a i sve je super, zar tako brzo, jupiii!

Onda mi je babica došla i rekla da će mi sad dati nešto od čega će mi se prispavati i da to iskoristim da odspavam malo jer će odmah posle krenuti porođaj. Priznajem, bila sam uplašena pri pomisli na to, ipak je to veliki posao za odraditi!

Malo mi se zavrtelo u glavi od toga ali od spavanja nije bilo ni s. Kakvo spavanje u sred kontrakcija a i aman, postaćuu MAMA uskoro!

I tako, bolovi, leđa gore, stežem šipke oko kreveta, a onda primetim kako kontrakcije brljave. Čas se jave na 5, čas na 2, a onda ništa 15 min. U tom se skupljaju ljudi oko mene, guraju svi ruke dole, pitaju se gde je vodenjak, kako ga nema, šta je ovo, beba otišla visoko, ja u transu, ne znam šta ću od straha. Jedan od njih mi kaže da se napnem da pokušamo da je spustimo, al ja ne osećam napon, guram u prazno. Onda mi prilazi moj ginekolog i smirenim glasom mi kaže da se ne plasim da će sve biti u redu samo da će bebu poroditi iz trbuha. Tu babica koja me premesta na sto, me pita zašto sam se toliko ugojila i odmah sam znala da je i to bio jedan od problema. Spremaju me za salu, tu se šale sa mnom, pokušavaju da me opuste, i tu upadam u san.
Budim se, pitam samo da li je beba dobro, kažu mi da je beba dobro, 4300g, mašala, polusvesna, voze me kroz hodnik, mama i muž me ljube.

Odvode me u sobu i na moje insistiranje dovode mi bebu da je vidim. Od tog trenutka, moj život je dobio potpuno novi smisao!