Običajem vezivanja i drešenja, potvrđuje se veza ljubavi kojom su povezani svi članovi hrišćanske porodice. Foto: Freepik.com

/11 /11

Jedan od najlepših praznika, Materice, slave se drugu nedelju pred Božić. 

Na današnji dan, prema običaju, deca porane i unapred pripremljenim kanapom, koncem, šalom, maramom ili kaišem na prepad vežu majkama noge, na isti način kao što su njih majke vezivale na Detinjce.

Majka se pretvara da ne zna zašto je vezana. Deca joj čestitaju praznik, a ona zatim deli poklone i na taj način se "dreši". Na isti način se vežu i sve udate žene, koje se "dreše" kolačima ili nekim drugim slatkišima.

Običaj "vezivanja" i "drešenja" predstavlja mnogo više od igre ukućana, jer se njime potvrđuje veza ljubavi kojom su povezani svi članovi hrišćanske porodice.

U želji, da dolazak Gospoda Boga sačekamo vezani najčvršćim vezama međusobne ljubavi, mi se o Detinjcima, Matericama i Ocima međusobno "vezujemo" i "drešimo". Na taj način stvaramo i prazničnu, svečanu atmosferu u porodičnim hrišćanskim krugovima.

Praznik Materice se u novije vreme proslavlja i pri hramovima na nedeljnim Liturgijama, naročito po gradovima. Pobožne žene u dogovoru sa sveštenikom pripreme prigodnu akademiju sa programom, u kome učestvuju deca sa prikladnim recitacijama i pevanjem, a onda deca vezuju prisutne starije žene.

U ovim pripremnim nedeljama pred Božić narodni običaji su, uglavnom, svuda isti.

Takvu prazničnu atmosferu stvorili su istočni mudraci svetoj porodici Bogodeteta (Isusa Hrista) poklonivši Mu se u Vitlejemskoj pećini, uz darove: smirne, tamjana i zlata.