Nije teško zapamtiti da sam srećna. Foto: Freepik.com

/11 /11

Uvek se dogodi tokom noći.

Pre nego što legnem da spavam proverim još jednom kako si. Sklonim kosicu s tvog lica, namestim pokrivač koji si umotao oko svojih nogu i poljubim tvoj mekani, savršeni obraz a onda me udari taj osećaj s takvom snagom da ostanem bez vazduha.

Moj život je mogao ići u sto različitih smerova. Umesto toga, ja sam tvoja mama. Ti si moje savršenstvo. Sve je s tobom baš kako treba biti i ja sam ispunjena ljubavlju i zahvalnošću.

Ali ponekad to zaboravim.

Ponekad ujutro, zaboravim. Čujem tvoje nogice kako trčkaraju do mog kreveta i taj cvrkutavi glasić koji govori: “Mama, dan je!”

Smešim se, ali u glavi vrtim sve što mi je na rasporedu za taj dan. Onda se uzvereš u moj krevet, staviš mi svoju glavu u naručje na nekoliko mirnih trenutaka i opet se podsetim – tako sam srećna što je još jedan dan sa tobom pred nama.

PROČITAJ JOŠ: DA LI STE MAMA ILI MAJKA?

Ponekad za vreme doručka, zaboravim. Ljuljaš svoje nožice ispod stola dok mi pričaš priču koja je besmislena kombinacija nečega što si uradio na igralištu i nečega što si vidio u Patrolnim šapama. Slušam delimično dok ti pripremam užinu i tražim zaturene knjige iz biblioteke. I onda mi svojim krezubim osmehov i veselim, sjajnim očima kažeš: “Mama, to je baš smešno, jel’ da?” a ja se setim – tako sam srećna kada slušam tvoje priče.

Ponekad dok si napolju, zaboravim. Skačeš i pevaš u dvorištu potpuno bezbrižno dok moj mozak okupiraju računi koji treba da se plate ili obaveze koje treba da obavim. A onda ti kažeš: “Ok, ja ću biti Elsa, a ti Ana i Sven i Snežno čudovište i, mama, nemoj da zaboraviš da izmeniš glasove”, i ja se setim – tako sam srećna što mogu da gledam tvoju predstavu punu mašte.

Ponekad pre spavanja, zaboravim. Oprao si zubiće, priča je pročitana, ušuškan si a ja napokon imam malo vremena i mira za sebe, ali onda ugledam suze u tvojim očima i ti krećeš: “Mama, danas me je drugar rastužio…” – a ja se setim da sam tako srećna što mi veruješ.

Ponekad tokom noći, zaboravim. Taman zaspim a več ustajem probuđena tvojim plačem: “Mama, ružno sam sanjao!” Već unapred znam da sve ovo znači jednu dugu noć i teško buđenje ujutro. Ali  tada me zamoliš da ostanem s tobom u krevetu i mazim te i ja se setim – da sam srećna što se pored mene osećaš sigurno.

Nije teško zapamtiti da sam srećna.

PROČITAJ JOŠ: Tata, uvek ću biti tvoja mala devojčica

Sećam se kako sam se kao devojčica pretvarala da sam mama i verovala se da će moje lutke jednog dana biti prave bebe.

Sećam se zaljubljivanja u tvog tatu, već tada želeći  da on bude otac mog deteta.

Sećam se kako sam plakala od sreće kad sam saznala da sam trudna.

I tačno pamtim taj osećaj kada su te položili u moje naručje prvi put, onako smežuranog, malog  i savršenog.

I kada život postane naporan, kada se moj um bori sa mislima i luta na sve strane, uvek budi siguran da sam svesna koliko sam duboko srećna što sam tvoja mama iako nekada deluje da to zaboravim.

Izvor: mother.ly