/11 /11

Bila dva brata pa jedan bio srećan a drugi nesrećan. Srećni brat čega god se prihvatio i kakvoga se god posla latio sve mu je za rukom išlo i berićeta mu bilo , onaj drugi je rinto i kao crv dan na dan radio, na sve zlo te gore, nikad nije mogao kraj s krajem uvatiti.

Srecni je brat pomagao nesrećnome, koliko je god mogao i šakom i kapom ali ko će prokletinju zajaziti i nadojamiti joj? Što god mu da, sve to kanda ladna voda odnese il stubokom propadne.

Kad vidi srećni brat da sva njegova pomoć ništa ne vredinaumi nešto drugo. Pod tim je selom, gde su ta dva brata živila, bila jedna ćuprija preko koje je nesrećni bratkad god bi se s ranja vraćao prelaziti morao. Pred veče, kad će mu se otprilike brat s oranja vratiti metne ovaj srećni punu jednu kesu novaca nasred ćuprije, kako će je brat viditi morati , te da je ko bajagi nađe : valjda će se , veli, onda bolje s njima koristiti nego kad mu ja poklanjam.A on se skloni za ćupriju da pazi da ne bi neko drugina kesu natrapao ida vidi šta će brat raditi kad novce nađe.

Eto ti malo časbrata s oranja i kad blizu ćuprije dođe a on će sam sebi reći : “Hiljadu sam već redi preko ove ćuprije prelazio i svaku sam joj stopu zemlje saznao i upamtio , baš ću sad da kušam bi l mogao žmurećki preko nje preći. “ . Što rekne to i učini, zažmuri i pređe i svojoj kući ode u svom srcu zadovoljan što je tako strašan remek načinio a i ne sneva da je preko kese s novci prešao koji bi njegovi bili da ga đavo naterao nije da u nevreme žmuri.

Kad to vide brat iza ćuprije a on se pljesne rukama od čuda i pokora i rekne : „ E brajko to je nesreća! Tebi baš nije vredno pomagati kad ti sam bežiš od svoje sreće! Ni pre , ni posle, već baš si sad našao da žmurećki prelaziš preko ćuprije! Nek ti Bog brate pomogne, ja ti više neću pomagati jer ko će nesrećnika s poklonima nasmagati? “