U većini slučajeva, ispitanici su rekli da je čišćenje prostora – naročito u hetereseksualnom braku u kom oboje rade puno radno vreme – ženina obaveza. Moving house photo created by rawpixel.com - www.freepik.com

/11 /11

Jedna od studija je otkrila da žene obavljaju više takvih poslova kada stanuju sa muškarcima nego kada su same.

Druga je pokazala da iako današnji muškarci provode više vremena obavljajući kućne poslove u odnosu na ranije, i dalje ne rade tradicionalno ženske poslove kao što su kuvanje i čišćenje.

Treća studija ukazuje i na razloge: društveno gledajući, žene – ali ne i muškarci – se negativno ocenjuju ako im je kuća neuredna.

Istraživači koji su sproveli ovo istraživanje navode da je to primer toga kako društveni standardi, verovali vi u njih ili ne, utiču na ponašanje ljudi. Kada je reč o polovima, očekivanja u vezi sa kućnim poslovima se menjaju najsporije.

„Svi su svesni stereotipa i očekivanja, čak iako ih lično ne podržavaju, tako da će to uticati na njihovo ponašanje“, čak i ako kažu da su njihovi stavovi naspram rodnih uloga progresivni, kaže Sarah Thebaud, sociolog sa Univerziteta u Kaliforniji, Santa Barbara, i autorka jednog od radova.

Dodatno vreme koje žene provode na neplaćenom kućnom radu je koren rodne neravnopravnosti – utiče na način ponašanja muškaraca i žena kod kuće, kao i to koliko vremena žene provedu na plaćenom poslu.

Prosečno, žene provedu 2.3 sata dnevno radeći kućne poslove, a muškarci 1.4 sata, prema podacima Ministarstva rada. Čak i kada muškarci tvrde da poslove dele ravnomerno, podaci pokazuju suprotno. (Žene rade više takvih poslova i u kancelariji, takođe.)

Jedna od nedavnih studija, objavljena u žurnalu Demography analizirala je kako Amerikanci koriste svoje vreme i otkrila da udate majke obavljaju više kućnih poslova od samohranih, spavaju manje, te imaju manje slobodnog vremena.

Joanna Pepin, sociolog Univerziteta u Merilendu koja je napisala rad u saradnji sa Lianom Sayer, kolenigicom sa Merilenda, i Lynne Casper sa Univerziteta u Južnoj Karolini, kao mogući razlog iznosi to da ljudi vjeruju da se određene stvari očekuju od njih kao dobrih supruga i partnera.

Druge razlozi su da muškarci stvaraju više kućniih obaveza, da su samohrane majke umornije, kao i da deca rade više ako žive sa samohranim majkama.

Takođe, istraživanja pokazuju da žene rade više poslova unutar kuće, poput kuvanja i čišćenja, od kojih se većina ponavlja svaki dan, dok muškarci rade poslove van kuće, poput pranja auta ili košenja travnjaka, što se radi ređe.

 
Druga nedavna studija objavljena u žurnalu Gender & Society [Pol & Društvo] se bavila ljudima u heteroseksuanim brakovima i otkrila da iako muškarci u gradovima troše manje vremena na vanjske poslove u odnosu na muškarce iz predgrađa ili sa sela, i dalje ne ulažu ništa dodatnog vremena na bilo kakve druge vrste kućnih poslova. Žene troše jednaku količinu vremena na kućne poslove bez obzira na to gde žive.

Ovakav obrazac pokazuje koliko se kućni poslovi smatraju ženskim poslom, kažu istraživači Natasha Quadlin sa Državnog univerziteta u Ohaju i Long Doan sa Univerziteta u Merilendu koji su koristili podatke iz Istraživanja o američkoj upotrebi vremena i Istraživanje o trenutnom stanovništvu.

Jedan od načina kako biti muževan je obavljanje tipično muških poslova, zaključili su – a drugi je odbijanje tipično ženskih poslova.

Studija objavljena u maju u časopisu Sociological Methods & Research [Sociološke metode i  istraživanja] pokušala je da objasni zašto žene rade više kućnih poslova. Istraživači su sproveli eksperiment da otkriju uverenja koja diktiraju ponašanja ljudi.

Izabrali su 624 osobe i pokazali im fotografije neuredne dnevne sobe i kuhinje – suđe okolo, zakrčen stolić u dnevnoj sobi, razbacane ćebiće – ili čistu verziju istog postora. (Koristili su MTurk, platformu za istraživanja koja je popularna u krugovima društvenih istraživača; učesnici su neznatno više obrazovani, belački i liberalni nego generalna populacija).

Rezultati su pobili stari izgovor da žene imaju urođen niži stepen tolerancije za nered. Muškarci takođe primećuju prašinu i nered, samo su manje društveno uslovljeni da ga i počiste.

Čistu prostoriju za koju je učesnicima rečeno da u njoj stanuje žena ocenili su manje čistom nego kada tu boravi muškarac, a rekli su i da bi potencijalni posetioci nju ocenili negativnije ako je prostor u neredu te da je njoj samoj tada neugodno zbog poseta.

I muškarci i žene su kritikovani zbog neuredne sobe. Kada je ispitanicima rečeno da u prostoriji boravi muškarac rekli su da je tu hitnije potrebno čišćenje i da su muškarci manje odgovorni i vredni od neurednih žena. Nered se uklapao u stereotip muških lenština.

Ali postoji ključna razlika: za razliku od žena, učesnici su rekli da potencijalni posetioci neće osuđivati neuredne muškarce niti bi njima bilo neugodno da im neko dođe u posetu.

„Neurednost muškaraca može aktivirati negativne stereotipe, ali to nije važno jer sa sobom ne vuče nikakve društvene posledice“, kaže Thebaudova, koja je sprovela studiju sa sociolozima Sabinom Korncrich sa Emorija i Leahom Ruppanner sa Univerziteta u Melburnu. To je ono „dečaci su dečaci.“

U većini slučajeva, ispitanici su rekli da je čišćenje prostora – naročito u hetereseksualnom braku u kom oboje rade puno radno vreme – ženina obaveza.

„Načini na koji se ovo podržava su tako suptilni“, kaže Darcy Lockman, autorka nove knjige o  neravnopravnoj podeli posla pod nazivom „All the Rage“ i klinički psiholog. „Trebala bih olakšati teret svom mužu – tako je automatski.“

Društveni naučnici posmatraju ove pritiske već decenijama. Sociolog Arlie Russell Hochschild je 1989. napisao knjigu „The Second Shift“  [Druga smena] u kojoj je zabeležio kako čak i u parovima u kojima su oboje zaposleni žene rade značajno više kućnih poslova i više brinu o deci u odnosu na muškarce. Sociolog Barbara Risman je 1998. godine u knjizi „Gender Vertigo“ [Vrtoglavica polova] opisala pritisak koji ljudi osećaju kod oba pola pridržavajući se određenih uloga.

Od tada, uloge muškaraca i žena su se značajno promenile u mnogim sferama života – osim ove. U prošlogodišnjoj studiji Rismanova je pokazala da Amerikanci sada više cene ravnopravnost polova na poslu nego kod kuće.

Međutim, postoje i drugi faktori koji utiču na ove stavove. Poslodavci često zahevaju da radnici budu uvek dostupni za posao, što može rezultirati time da jedan roditelj (obično majka) napusti posao kako bi bila stalno dostupna kod kuće. 

Politike koje ohrabruju muškarce da preuzmu više odgovornosti u kući – poput iskoristi ili izgubi očinsko odsustvo u Kanadi i Skandinaviji – bi mogle povećati njihovu uključenost, kako se pokazalo i u praksi.

Stereotipi koji počinju onim što učimo dečake 

Izvor: Lolamagazin.com