/11 /11

Za aktuelne sadržaje i vesti o roditeljstvu i trudnoći dodajte Ringeraju kao svoj omiljeni izvor na Google-u.

Postavi

Zdravlje digestivnog sistema zavisi i od ravnoteže crevne mikroflore, koju mogu da naruše bolesti, stres, antibiotici i drugi lekovi.
Naučna istraživanja upućuju na to da probiotici nisu u stanju da zamene uništenu crevnu floru. Međutim, obavljajući iste funkcije kao i prirodna flora mogu da pomognu tako što će prirodnoj flori dati vremena da se oporavi.

Pomažu, ali nisu čudotvorni!

– Ljudski sistem za varenje naseljavaju najrazličitije vrste bakterija od kojih su neke, a među njima i probiotici, izuzetno korisne i dragocene. Da ih nema, naš imunološki sistem bi bio ugrožen jer nas one štite od patogenih mikroorganizama. I probiotici takođe učestvuju u završnoj fazi varenja i produkciji nekih neophodnih vitamina – navodi naša sagovornica.
Dr Hadžić kaže da postoji nekoliko stotina probiotika, a najvažniji među njima su iz roda Lactobacillusa i Bifidobacteriuma.
Probiotici se nalaze u fermentisanim mlečnim proizvodima, pre svega u jogurtu, siru i kefiru, kao i u farmaceutskim proizvodima.
Pomoćnim lekovitim sredstvima na bazi probiotika ne treba pripisivati čudotvorna svojstva, veća nego što ih oni realno imaju. Međutim, sigurno je da probiotici povoljno utiču na smanjenje nivoa holesterola u krvi i da uspešno regulišu opstipaciju, to jest zatvor.
– Probiotici u obliku leka koriste se u prevenciji i lečenju različitih oblika dijareje, a smatra se i da imaju antikarcinogena svojstva. Međutim, treba biti realan jer, kao što hrana nikada sama ne dovodi do bolesti, tako sama ne može ni da leči, već da se tretira kao pomoćno lekovito sredstvo – kaže doktorka.
U poslednje vreme intenzivno se istražuje primena probiotika kod autoimunih bolesti creva. Dr Hadžić naglašava da zdrava osoba redovnim unosom jogurta i sira obezbeđuje organizmu dovoljnu količinu probiotika, te nema potrebe da se oni nadoknađuju.

Potražite savet lekara!

– Jogurt i sir se preporučuju svima jer ove namirnice obiluju probioticima, ali suplemente treba piti samo po preporuci lekara. Ako nema medicinske indikacije, to nije dobra ideja. Kod problema s varenjem, oboljenja digestivnog sistema i nakon antibiotske terapije lekar će proceniti da li i u kojoj meri treba uzimati farmaceutske oblike probiotika – kaže dr Hadžić.
Jedini izuzetak je putna dijareja i tada je upotreba probiotika bez konsultacije s lekarom i dozvoljena i opravdana.

 Po pitanju beba - Mleko je dovoljno!

– Bebe koje sisaju kroz majčino mleko unose dovoljne količine prebiotika, potrebnih za stvaranje probiotika, kao i bebe koje su na veštačkoj ishrani jer formule za ishranu sadrži optimalne količine probiotika. Postoje i farmaceutski oblici probiotika za decu, ali ih najmlađima treba davati isključivo po savetu lekara – objašnjava dr Hadžić.

Izvor: zena.blic.rs