/11 /11

Koliko je teško usvojiti dete? Procedura često traje i nekoliko godina. Prošle godine je realizovano 195 usvojenja, od čega 174 domaća, a 21 inostrano. Izmena zakona za sada ne predviđa mogućnost surogat majke.

Pregršt papira, čekanje, milion pitanja, čekanje, stalne provere, čekanje, ocenjivanje podobnosti, čekanje, ulazak u proceduru, čekanje...

I oni sa čeličnim živcima žale se da vreme neumitno prolazi, a strpljenje se tanji, dok pokušavaju da usvoje dete. Psiholog Vesna Tekić, savetnica u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, kaže da je prošle godine realizovano 195 usvojenja, od čega su 174 domaća, a 21 inostrano. A prema podacima Centra za socijalni rad, mališana bez roditeljskog staranja u Srbiji, od kojih su mnogi u hraniteljskim porodicama, je trenutno oko 6.500. Istina je da je parova koji žele da se na ovaj način ostvare u ulozi roditelja sve više, ali mnogi odustanu kada vide kroz kakvu proceduru moraju da prođu na putu do cilja ili prosto pokušaju, pa ne ispune potrebne uslove. Često se žale da se umore još dok pripremaju sve što se traži: izvod iz matične knjige rođenih, venčanih, državljanstvo, fotokopiju lične karte, dokaz da nisu osuđivani, potvrdu o prihodima i imovinskom stanju... A gde je tek nastavak procedure. Struka podseća i da je jedan od razloga zbog kojih mnogo mališana, ipak, ostaje u domovima, "izvoljevanje" potencijalnih mama i tata i postavljanje visokih kriterijuma.

Da li je priča o sporom i često nedostižnom usvajanju dece u Srbiji predimenzionirana ili ovo zaista jeste problem?

- Suština usvojenja, kao trajne mere porodično-pravne zaštite deteta bez roditeljskog staranja, nije u tome da ono bude "lako" i "brzo", već da bude zasnovano na ozbiljnoj proceni najboljeg interesa u svakom konkretnom slučaju, da se obezbedi odgovorno i funkcionalno roditeljstvo i podrška porodice tokom odrastanja - kaže Vesna. - Sporo ili nedostižno usvojenje se, nažalost, odnosi na mališane koji čekaju na izbor adekvatne porodice, ali neke od njihovih ličnih karakteristika, utiču na to da im se teško pronalaze usvojitelji među potencijalnim domaćim. To može da se odnosi na viši kalendarski uzrast, poreklo, teži zdravstveni problem, razvojno zaostajanje ili kombinovane smetnje. Jedan broj takve dece, ipak, bude trajno zaštićen primenom međunarodnog usvojenja.

Sagovornica "Života plus" naglašava da interes mališana nalaže da im se, od momenta kada steknu opštu podobnost za usvojenje, u što kraćem roku izaberu adekvatni usvojitelji. Međutim, dodaje, to ponekad nije moguće, jer je emocionalno povezivanje dugotrajan proces, kao i uspostavljanje odnosa dete-roditelji.

Ovaj proces se nalazi u zakonskoj ingerenciji nadležnog Centra za socijalni rad, koji sprovodi zaštitu deteta. Ukoliko se utvrdi da ono trajno ne može da se vrati kod roditelja ili srodnika, Centar pokreće postupak za utvrđivanje opšte podobnosti deteta za usvojenje.

- Organ starateljstva potom unosi dete u nacionalni registar i odmah dobija podatke o svim raspoloživim usvojiteljima, koji su ocenjeni kao podobni. U postupku izbora porodice, neophodno je da se vodi računa o potrebama i karakteristikama deteta. Prednost se daje roditeljskom paru u odnosu na pojedinca i domaćim usvojiteljima, a najmanja dozvoljena razlika u godinama mora da bude 18. Kada izvrši izbor porodice, organ starateljstva upućuje dete na period uzajamnog prilagođavanja, koji može da traje najduže šest meseci. Ukoliko uspešno protekne, donosi se rešenje o zasnivanju usvojenja - objašnjava psiholog.

Potencijalni usvojitelji su ljudi različite životne dobi, obrazovanja, profesija i potiču iz svih krajeva Srbije. Zajednička karakteristika za većinu je da nisu postigli biološko roditeljstvo, pa je njihov osnovni motiv da se ostvare u toj ulozi, pomognu nekome u odrastanju i da imaju porodicu sa decom. To je ono što najčešće izjavljuju stručnjacima, ali konstelacija motiva je ponekad složenija i može da sadrži i one manje prihvatljive.

Krajnja starosna granica za njih je 45 godina, ali pod izuzetnim uslovima, koji su opravdani sa stanovišta potreba i interesa konkretnog deteta, Centar za socijalni rad može da izabere par ili pojedinca koji je stariji. U tom slučaju mora prethodno da pribavi dozvolu ministra nadležnog za porodičnu zaštitu.

Na pitanje da li je tačno da parovi uglavnom imaju visoke kriterijume za decu koju traže i da gotovo niko ne želi mališane starije od šest godina, Vesnin odgovor je potvrdan. I dodaje da gotovo svi žele zdravu bebu, većina traži da bude iste nacionalnosti, dok im je najspornija romska, a vrlo je malo usvojitelja koji pristaju na mališane sa ozbiljnijim razvojnim zastojem. Podaci pokazuju da su očekivanja inostranih usvojitelja u pogledu ovih karakteristika daleko fleksibilnija i da uglavnom nemaju predrasude ni prema boji kože.

Period uzajamnog prilagođavanja može da traje do šest meseci od dana upućivanja u porodicu. Za to vreme se proces može prekinuti ukoliko se proceni da se mališan nije prilagodio ili ako parovi odustanu od definitivnog usvojenja. A za one koji bi sve to da preskoče, i koji se nadaju da će u Srbiji uskoro biti moguće surogat roditeljstvo, sagovornica "Života plus" nema lepe vesti:

- U okviru aktuelnog rada na izmenama Porodičnog zakona, takva mogućnost se ne razmatra.

PROCEDURA ZA REGISTAR

Potencijalni usvojitelji moraju da podnesu zahtev i ispune određene zakonske uslove, što se proverava preko javnih isprava koje prilažu Centru za socijalni rad na teritoriji opštine na kojoj žive. Na osnovu toga stručnjaci organa starateljstva vrše procenu njihovih ličnih svojstava i motivacije, dužni su da prođu program pripreme i obuke, takozvanu školicu roditeljstva, budućih usvojitelja. Na osnovu svih ovih elemenata, utvrđuje se opšta podobnost i ukoliko je procena pozitivna, njihova imena se upisuju u registar usvojitelja.

Izvor: večernje novosti