Ringeraja.rs je specijalizovani portal, namenjen budućim roditeljima, trudnicama i roditeljima predškolske dece.
Copyright 2008-2024
Danu media d.o.o. Beograd
Kada se pre nekih sto godina polazilo u školu, đaci su polagali mnogo lepu zakletvu. Obećavali su da neće uništavati drveće i gaziti travu, pljuvati na pod u školi, niti bilo gde drugo, nanositi kakvog kvara tarabama, bacati hartije ni đubre po ulici.
|
/11
Zaklinjali su se da će biti učtivi, štiti ptice i biti iskreni i čestiti građani. Onda su se posle toga naši roditelji zaklinjali da će biti verni sinovi svoje domovine, tada FNRJ, da će čuvati bratstvo i jedinstvo naših naroda, i sve to – za domovinu, s Titom, napred! Ajde, de…
Piše: Duda Alapača
Mi, rođeni nešto kasnije, smo malo poradili na tekstu ali je aranžman manje-više ostao isti – zaklinjali smo se da ćemo poštovati roditelje i starije, marljivo učiti i raditi i biti verni i iskreni drugovi koji drže datu reč, da ćemo voleti našu samoupravnu domovinu, tada već SFRJ, pa onda opet refren o bratstvu-jedinstvu, idejama za koje se borio drug Tito, i na kraju obećanje da ćemo ceniti sve ljude sveta koji žele slobodu i mir. Lepo.
Nedugo zatim, porušili smo mnoge tarabe, posekli šume, štošta popljuvali a ponajviše bratstvo i jedinstvo, i rešili da krenemo sve ispočetka. Danas se priča završava na tome da dete obeća da će vredno učiti. Kako je krenulo, za koju godinu biće dovoljno da se zakune da će tu i tamo dolaziti u školu i da će se uzdržati od vršnjačkog nasilja, kad god to prilike i uzavreli mladi temperament dozvole. Al’ dobro, da ne mračim. Ionako smo se u ponedeljak isplakali – za sve pare.
E sad, opet će neko reći kako sam nostalgična, al’ nekad se, bre, tačno znalo kako se polazi u školu. Baba spiska pola penzije na ”Želje, čestitke i pozdrave”, da putem Radio Šumadije i udruženih radio stanica unuku poželi srećan polazak u prvi razred, kojom drugom pesmom nego ”Mamino prvače”, u izvođenju Side Marković.
Ako ostane para, deda se nadoveže s ”Budi mi najbolji đak” Snežane Đurišić, po principu – što više emitovanja, to bolje, jer džaba je deran krenuo u školu ako celo selo nije obavešteno. Posle toga te odvedu u varoš i kupe ganc nove cipele. Mrdni prst, kaže majka. Jel’ žulja..? Ne žulja. Dobro, dajte broj veće da može i na debelu čarapu. Kupe ti usput torbu u jedinoj prodavnici mešovite robe i to ne da biraš i izvoljevaš, nego onu braon kožnu s dva zadžepka i aj’ zdravo. Knjige dobiješ od sestre, uviješ u novi pak papir i vozi. Do sledeće godine niko te i ne pita kako ti je u školi i treba li ti štogod. Odvedu te prvog dana za ruku, kažu ”sad znaš gde ti je škola” i to je to.
Zaklinjali su se da će biti učtivi, štiti ptice i biti iskreni i čestiti građani. Onda su se posle toga naši roditelji zaklinjali da će biti verni sinovi svoje domovine, tada FNRJ, da će čuvati bratstvo i jedinstvo naših naroda, i sve to – za domovinu, s Titom, napred! Ajde, de…
Mi, rođeni nešto kasnije, smo malo poradili na tekstu ali je aranžman manje-više ostao isti – zaklinjali smo se da ćemo poštovati roditelje i starije, marljivo učiti i raditi i biti verni i iskreni drugovi koji drže datu reč, da ćemo voleti našu samoupravnu domovinu, tada već SFRJ, pa onda opet refren o bratstvu-jedinstvu, idejama za koje se borio drug Tito, i na kraju obećanje da ćemo ceniti sve ljude sveta koji žele slobodu i mir. Lepo.
Nedugo zatim, porušili smo mnoge tarabe, posekli šume, štošta popljuvali a ponajviše bratstvo i jedinstvo, i rešili da krenemo sve ispočetka. Danas se priča završava na tome da dete obeća da će vredno učiti. Kako je krenulo, za koju godinu biće dovoljno da se zakune da će tu i tamo dolaziti u školu i da će se uzdržati od vršnjačkog nasilja, kad god to prilike i uzavreli mladi temperament dozvole. Al’ dobro, da ne mračim. Ionako smo se u ponedeljak isplakali – za sve pare.
E sad, opet će neko reći kako sam nostalgična, al’ nekad se, bre, tačno znalo kako se polazi u školu. Baba spiska pola penzije na ”Želje, čestitke i pozdrave”, da putem Radio Šumadije i udruženih radio stanica unuku poželi srećan polazak u prvi razred, kojom drugom pesmom nego ”Mamino prvače”, u izvođenju Side Marković.
Ako ostane para, deda se nadoveže s ”Budi mi najbolji đak” Snežane Đurišić, po principu – što više emitovanja, to bolje, jer džaba je deran krenuo u školu ako celo selo nije obavešteno. Posle toga te odvedu u varoš i kupe ganc nove cipele. Mrdni prst, kaže majka. Jel’ žulja..? Ne žulja. Dobro, dajte broj veće da može i na debelu čarapu. Kupe ti usput torbu u jedinoj prodavnici mešovite robe i to ne da biraš i izvoljevaš, nego onu braon kožnu s dva zadžepka i aj’ zdravo. Knjige dobiješ od sestre, uviješ u novi pak papir i vozi. Do sledeće godine niko te i ne pita kako ti je u školi i treba li ti štogod. Odvedu te prvog dana za ruku, kažu ”sad znaš gde ti je škola” i to je to.
Izvor: lepotaizdravlja
Autor: Duda Alapača
Klikni “Like” i dodaj svoj komentar na članak:
Hoćete li oboje drugo dete?
Kada vidite roditelje koji u naručju nose jedno dete, a za ruku drže još jedno ili dvoje, sigurno ćete se raznežiti i po...
8
Kada vidite roditelje koji u naručju nose jedno dete, a za ruku drže još jedno ili dvoje, sigurno ćete se raznežiti i po...
8
HOTEL "FONTANA" - na raskrsnici lj...
Dođite i doživite nezaboravne trenutke i kreirajte najlepše porodične uspomene koje će vas uvek podsećati na ljubav, sre...
7
7
Izvini što sam galamila na tebe
Izvini što sam galamila na tebe iz svih onih razloga kojih se više ni sjetiti ne mogu, a ti ih se sigurno sjećaš, jer ka...3
Izvini što sam galamila na tebe iz svih onih razloga kojih se više ni sjetiti ne mogu, a ti ih se sigurno sjećaš, jer ka...
3
