|      
Želiš da odustaneš od takmičenja?
Pre nego što potvrdiš svoju odluku, upoznaj se sa detaljima.
Ukoliko potvrdiš odustajanje, na tvoj računar ćemo automatski ubaciti cookie, koji će nam omogućiti da te tokom takmičenja (26.04 -30.04.2021) prilikom dolaska na portal prepoznamo i omogućimo ti neometano korišćenje portala, bez prikazivanja ikona Ringerajinog sponzora, odnosno kontrole uz desni rub ekrana.

Istovremeno, oduzećemo ti sve prikupljene bodove, čime se na žalost gubi pravo za osvajanje nagrade.

Da li još uvek želiš da odustaneš od takmičenja?
Ringeraja.rs koristi "kolačiće" u cilju pružanja boljeg korisničkog iskustva, praćenja posećenosti i prikaza oglasa. Postavke prihvatanja kolačića podesite u vašem internet pretraživaču.
Nastavkom korišćenja smatra se da se slažete sa korišćenjem kolačića u navedene svrhe. Za nastavak kliknite "U redu".   Saznajte više.

ODGAJAJU JEDANAESTORO DECE

Uredništvo portala Ringeraja.rs, 8.1.2014
Beograđani Manuela (49) i Zoran (47) Stojiljković su, slobodno se može reći, heroji modernog doba. U vreme kada prosečna srpska porodica u najboljem slučaju ima četiri člana, ovo dvoje ljudi učinilo je izvanredan podvig, izrodilo je čak jedanaestoro dece.

image
/11


„Nismo planirali, dogovarali se, nismo mogli ni da zamislimo da ćemo imati ovoliko dece“, kaže Manuela, dok otac Zoran dodaje: „Božja volja“.

 

Upoznali su se u Sloveniji, u Manuelinim rodnim Brežicama, gde je Zoran boravio poslom, radeći kao vojni pilot na aerodromu "Cerklje". Jednoj ćerki oficira nije dugo trebalo da se zaljubi u stasitog pilota. Mladi su se uzeli, sve ostalo je istorija.

„Treba imati veliku sreću da nađete dobrog partnera koji vam odgovara. Mi smo je imali, deca su posle toga prirodno došla. Ali, da nismo složni i da se ne razumemo, priča o Stojiljkovićima danas verovatno ne bi ovako izgledala“, kaže Zoran, koji u činu pukovnika danas radi kao nastavnik u Školi nacionalne odbrane Vojne akademije u Beogradu.


U domu ove mnogočlane porodice vladaju savršeni red i harmonija. Otac i majka za stolom, iz sobe dopire dečja graja. Na pukovnikov poziv, odaziva se četa malih Stojiljkovića. Deca, sve jedno drugome do uveta, mirno su posedala da se slikaju, ali to nije zato što je tata pukovnik i u kući.
„Nisam strog, ali za tim stvarno nema ni potrebe. Deca su dobra, vaspitana, i to je zaista bitnije od glumljenja neke strogoće. Disciplina, naravno, mora da postoji, ali ne ona vojnička. Ljubav ipak najbolje vaspitava“, priča Zoran.
Domaćica Manuela je na visini zadatka. Na stolu posluženje, za svakog ponešto. I deca su umešala prste jer priprema za Božić u ovako velikoj porodici zahteva angažovanje svih.
„Kod nas se sve sprema na veliko, pa priprema trpeze počinje danima ranije. Na stolu su tradicionalna jela koja se spremaju za Božić, ali mora biti bar pet kilograma mesa, 4-5 hlebova, česnica kod nas mora biti velika“, kaže Manuela, dok je Zoranov deo posla unošenje slame i Badnjaka.
„Donesem najveći Badnjak koji uspem da pronađem, da udovoljimo deci, koja jedva čekaju da ga okite. Žao mi je samo što ovde ne možemo da odemo u šumu po Badnjak, kako smo činili dok smo živeli u Sarajevu. U našoj porodici svi običaji se poštuju, post, ispovest, pričešće, kao i redovni odlazak na liturgiju“, objašnjava Zoran, koji je pre nekoliko godina, pored Vazduhoplovne vojne akademije u Zadru i Ratne škole u Solunu, završio i Bogoslovski institut i po zvanju je veroučitelj.


I Manuela i Zoran dolaze iz porodica sa samo dvoje dece, pa čudi kako su se odlučili na podvig sa čak jedanaestoro. „Ni naši roditelji u početku nisu imali razumevanja, ali sada se ponose nama. Oni koji nas ne poznaju se uvek začude, ali reakcije su uglavnom pozitivne, u smislu - svaka vam čast“, priča Manuela, dodajući da ima i zluradih komentara, ali da se oni na njih odavno ne obaziru.
„Ljudi se drže stereotipa. Često misle da smo Šiptari ili Romi jer kako drugačije objasniti ovoliko dece. Mi ne govorimo drugima kako da žive, svako bira svoj put, a mi smo pronašli svoj smisao života“, zaključuje Manuela, koja je status apsolventa tekstilne tehnologije rado zamenila statusom požrtvovane majke. „To je nešto najlepše što žena može da radi, to daje smisao životu“, kaže ona.

Svi jedan drugom do uveta

Tokom 24 godine braka, Stojiljkovići su izrodili sedam kćeri i četiri sina. Najstarija je Ana (23), slede Tanja (20), Danica (18), Đorđe (17), Sofija (15), Milica (14), Jelena (12), Dimitrije (11), Dunja (9), Božidar (7) i najmlađi Lazar (1).


Žive od jedne plate


Mnogočlana porodica Stoji-ljković živi samo od Zoranove plate i dva dečja dodatka. Pomažu i prijatelji i Crkva, ali kažu da im nije mnogo potrebno. „Nismo na ulici, deca nisu gladna, i to je najvažnije. Sve je stvar organizacije. Dešava se da ostanemo bez dinara, zadužimo se, vratimo i tako ukrug. Hrane je dovoljno. Samo slatkiša nikad dosta“, zaključuje glava porodice kojoj očigledno samo ljubavi ne manjka.




Izvor: alo.rs

Klikni “Like” i dodaj svoj komentar na članak:

Ovo je za tate koji su prisutni
Ovo je za tate koji napuštaju toplinu pokrivača noću, samo da promene pelenu ili šapnu mekane reči ohrabrenja.
89
Da li je našim roditeljima bilo lakše nego...
Prema nedavnom istraživanju, roditeljstvo 1980-ih i 1990-ih godina bilo je puno lakše za naše roditelje nego što je to z...
4
E pa dragi moj, uzimam danas slobodan dan!
Muškarci možda nisu Homer Simpsoni, ali nisu ni približno komplikovani kao žene.
3
Ne ostajem kod kuće s decom da bih bila či...
Biti kod kuće s decom najlepši je posao koji sam ikad imala, bez ikakve sumnje, ali je i najteži.
3





E pa dragi moj, uzimam danas slobodan dan!
Muškarci možda nisu Homer Simpsoni, ali nisu ni približno komplikovani kao žene.
Kad imaš decu a bolestan si, stisneš zube...
Povraćala sam neki dan, jako i dugo, trajalo je pola noći. Ne sećam se kad mi je zadnji put bilo toliko loše.



Anketa

ime za devojcicu
alexxxa

pomozite nam vašim glasanjem

doris (10%)

lara (19%)

ena (18%)

maša (21%)

sofija (25%)

tina (7%)


Ukupan broj glasova: 272

Hvala za glasove. Glasao/la si za sve aktuelne ankete. Izradi svoju anketu!
Click Here