|      
Želiš da odustaneš od takmičenja?
Pre nego što potvrdiš svoju odluku, upoznaj se sa detaljima.
Ukoliko potvrdiš odustajanje, na tvoj računar ćemo automatski ubaciti cookie, koji će nam omogućiti da te tokom takmičenja (26.04 -30.04.2021) prilikom dolaska na portal prepoznamo i omogućimo ti neometano korišćenje portala, bez prikazivanja ikona Ringerajinog sponzora, odnosno kontrole uz desni rub ekrana.

Istovremeno, oduzećemo ti sve prikupljene bodove, čime se na žalost gubi pravo za osvajanje nagrade.

Da li još uvek želiš da odustaneš od takmičenja?
Ringeraja.rs koristi "kolačiće" u cilju pružanja boljeg korisničkog iskustva, praćenja posećenosti i prikaza oglasa. Postavke prihvatanja kolačića podesite u vašem internet pretraživaču.
Nastavkom korišćenja smatra se da se slažete sa korišćenjem kolačića u navedene svrhe. Za nastavak kliknite "U redu".   Saznajte više.

Prvi srpski robot Marko pomaže deci sa smetnjama u razvoju

Politika, 18.5.2016
Humanoidna robotska mašina, kompletno osmišljena i urađena u Srbiji, prvi je naš robot, a namenjen je pomoći u terapiji dece s posebnim potrebama
Ključne reči:

image
/11


Robot Marko, dečjeg lica nalik na animirane likove popularnih Teletabisa i prijatnog glasa, montiran je ovih dana u novosadskom Tehničkom fakultetu čiji je petočlani tim, pod vođstvom profesora Branislava Borovca, ponajviše zaslužan što je prvi srpski robot kompletno osmišljen i konstruisan u našoj zemlji. Na projektu je radilo gotovo četrdeset stručnjaka iz domaćih naučnih institucija i fakulteta, a finansira ga Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Srbije.

Uskoro će se Marko testirati u novosadskoj Dečjoj bolnici, gde će pomagati deci sa smetnjama u razvoju. Marko, jedinstven u svetu, treba da motiviše decu na terapiji da što duže rade vežbe, neophodne za poboljšanje njihovog zdravlja. Radi se o tipu društvenih robota, čiji je razvoj veoma aktuelan u svetu. Svakako, Srbija sada ima svoj robotski brend: Marka.

Projekat čiji rezultat je robot Marko krenuo je 2011. Ali, ovaj saputnik obolele dece i dalje će se u hodu (radom s decom i terapeutima) usavršavati i prilagođavati praktičnim potrebama malih pacijenata. Kako je nastao Marko, koji poznavaoce robotike podseća na zlatno doba srpske robotike šezdesetih, „Politici” je ispričao profesor novosadskog Tehničkog fakulteta Branislav Borovac, vođa tima za stvaranje robota.

Robot Marko nije u potpunosti završen. Tako, na primer, od konjića na kome Marko u završnoj fazi treba da sedi, postoji samo ram, a upravo se pravi i sedlo od ugljeničnih vlakana koje po izgledu treba da bude u skladu s ostatkom Markovog „oklopa”

Profesor Borovac kaže da je ideja o robotu došla spontano u razgovorima s kolegama Medicinskog fakulteta o problemima koje imaju u radu s malim pacijentima obolelim od cerebralne paralize. Valjalo je smisliti kako ih motivisati za što duže vežbanje jer rezultati zavise o dužini vežbanja.

– Učinilo nam se da bismo mogli da pomognemo tako što ćemo im ponuditi interesantnog partnera za rad s kojim bi voleli da sarađuju. On bi im pokazao vežbu ukoliko je to potrebno i pohvalio ih kada je urade ispravno.

– Kao inženjeri nismo imali šta bi robot trebalo da radi i kako bi trebalo da izgleda. Zato smo pozvali kolege drugih struka (medicinare, psihologe i umetnike) da nam pomognu. Dugo smo radili na definisanju robota, ali kada je sve dogovoreno krenuli smo u ostvarivanje naše vizije – ispričao je je Borovac.

Ističe da Marko nije u potpunosti završen. Tako, na primer, od konjića na kome Marko u završnoj fazi treba da sedi, postoji samo ram, a upravo se pravi i sedlo od ugljeničnih vlakana koje po izgledu treba da bude u skladu s ostatkom Markovog „oklopa”.

– Elektroniku još treba doraditi... I kada završimo hardversku osnovu, tek predstoji interesantan i važan posao. U saradnji s lekarima, kroz testiranje u praksi, trebalo bi da dođemo do finalne realizacije softvera, promeniti ono što nismo dobro zamislili i dodati ono što još nemamo. Jedino će primena i rad s decom pokazati da li smo uspeli. Posebno sam ponosan što na to što se trudimo da, koliko god smo u stanju, opravdamo renome koji smo stekli u vreme dok je profesor Miodrag Vukobratović (legenda srpske robotike šezdesetih do osamdesetih, prim. A.) bio aktivan, a to nije lako.

– Koliko nam je poznato, Marko je prvi humanoidni srpski robot, ali drugi stižu – navodi profesor i otkriva da srpski robotičari posle Marka neće stati.

– Pripremamo robota sa ženskim likom. Studenti su je nazvali Sara (to je akronim od Socially Acceptable Robot Assistant) i trebalo bi da posluži kao napredna platforma za istraživanja iz oblasti uverljivog socijalnog ponašanja robota u čovekovom okruženju. Borovac zaključuje da je radom na Marku iznedrena generacija mladih stručnjaka potpuno sposobnih da preuzmu odgovornost daljeg razvoja naše robotike.

--------------------------------------------------------

Tomović i Vukobratović, pioniri robotike

Srbiji je, inače, za prve pokušaje pravljenja robota zaslužan profesor Rajko Tomović. Godine 1963, gradeći takozvanu beogradsku ruku, a intenzivna istraživanja su na Institutu „Mihajlo Pupin” pokrenuta radovima dr Miodraga Vukobratovića. Najvažniji korak u razvoju takozvane beogradske škole robotike bio je rad o takozvanoj tački nula momenta, koji je objavljen još 1969. godine. To je teorijski model kretanja humanoidnog robota koji je razvio Vukobratović i na kome se i danas zasniva kretanje svih vrsta androida.

--------------------------------------------------------

Šta sve može Marko

Naš robot može da razgovara s lekarom i detetom, prima i izvršava glasovne komande. Ruke robota imaju antropomorfnu strukturu i mogu da oponašaju sve pokrete čoveka, a zglobovi su funkcionalno izvedeni, poput ljudskih. Fond reči može se dopunjavati, jer robot ima razvijen dijaloški sistem.

Robot  razume govorne komande različitih sintaksnih konstrukcija, vizualno prepoznaje predmete značajne za terapiju, demonstrira odabrane vežbe fine i grube motorike, ali i mimikom lica jasno pokazuje emotivna stanja: odobravanje, (ne)zadovoljstvo, radost…Markov zadatak je da motiviše decu od četiri do desetak godina da što duže izdrže terapiju koja im je dosadna i naporna.

 

Izvor: Politika

AddThis Sharing Buttons
Ko su deca koja nemaju alergije i nisu bol...
Većina nas se sa radošću seća odrastanja, u kojem je igra u blatu i pesku bila svakodenvna aktivnost, a često i vrhunac ...
41
10 stvari koje deci ne trebaju i 10 koje i...
Šta je deci zaista potrebno, a šta nije? Pročitajte, zapamtite, i podelite roditeljima koje poznajete.
5
Duhovito pismo nenaspavane mame!
Kako ukrasti malo vremena za sebe i konačno se naspavati, problem je mnogih roditelja. Pročitajte pismo jedne mame koja ...
4
Podrška detetu. Šta znači i zašto je važna?
Svako dete koje stigne u porodicu predstavlja potencijalnu novu snagu te porodice. Istovremeno od dobrodošlice koju dobi...
4


Klikni “Like” i dodaj svoj komentar na članak:




image
Sanidej
Želela bih da podelim svoje pozitivno skustvo sa Cortinat kremom.
Cortinat sam počela da koristim kada je beba imala problem sa pelenskim ojedom. Delovao je brzo i posle nekoliko mazanja ublažio crvenilo i regenerisao oštećenu dečiju kožu. Nije prošlo mnogo i ponovo sam se vratila ovoj sjajnoj kremi. Stres i hronični umor bili su uvod za muku koja me je zadesila-seboreični dermatitis na licu. Koža je bila ispucala i ljuspasta, svrbela je i crvenela se. Izgledala sam uzasno, tako sam se i osećala. Cortinat mi je posle svega 3 dana terapije doneo olakšanje- svrab je prošao, crvenilo se smanjilo, kao i perutanje kože. Problem sa ovom bolešću je što se često vraća, ali znam da ću uz pomoć Cortinat kreme uspeti da ublažim simptome. Ova sjajna krema mi je pomogla i nakon ujeda komaraca smanjivši otok i crvenilo. Zbog toga je moj izbor uvek Cortinat krema, boljeg prijatelja koža nema.  Više >>
image

Anketa

maske
jelena038

da li vam pojedine "nove" forumasice deluju poznato?

oh, da (45%)

oh, ne (31%)

vidish.. :) (23%)


Ukupan broj glasova: 176

Hvala za glasove. Glasao/la si za sve aktuelne ankete. Izradi svoju anketu!

Oznake

Click Here