/11 /11

Bio jedan čovek pa imao sina vrlo valjana i ugledna momka. Kad mu sin doraste za ženidbu stane čovek mislit kako naći prema sinu i devojku dobru i valjanu. Najposle smisli jedno , natovari puna kola šljiva pa pođe selom vikati : “Hajd te ljudi ,šljiva za đubre! “.

Brzo se pronese glas o tome da je neki čovek zar pomerio pameću pa daje šljive za đubre. Potrčaše ljudi na taj glas i stadoše čistiti i kupiti đubre po kućama da promene za šljive. Tamo vidiš neka devojka nakupila pun keceljac đubreta , druga opet nosi u vrh jednu kotaricu a jedna se hvali , jadna joj majka , da bi mogla sve šljive izmenjati za đubre samo je mrzi da toliko čisti kuću. I čovek svakom dade puno šljiva. Utom dođe neka devojka, stisla malo prašine u šaku pa ište koju šljivu.”A što sinko nisi više skupila , ta to je odveć malo? “ reče joj čovek. ” Ta donela bih ja čiko i više ali nemamo i to smo jedva majka i ja po budžacima izstrugale “ odgovori stidljivo devojka.

To je čovek baš i tražio jer videći da je čista i vredna devojka odmah je isprosi za svog sina i oni poživeše dugo i srećno.