Ginekološki pregled ne treba odlagati. Važno je da mu se posveti posebna pažnja i da se izgradi dobar odnos s ginekologom. Foto: Freepik.com

/11 /11

Ginekološki pregled, kao vrlo važna stvar za zdravlje svake žene, treba da bude uobičajena godišnja rutina. Međutim, praksa pokazuje da na pregled "teraju" tek ozbiljni problemi.

„Žene zanemaruju početne, bezazlene simptome, kao što su pojačan sekret, nadutost, neuredni i bolni ciklusi, umor. Tek ozbiljniji problemi poput krvarenja nakon seksualnog odnosa, bolova u maloj karlici ili neugodnog sekreta „teraju“ ih na pregled“, navodi za portal N1 dr Božana Stepanov, specijalista ginekologije i akušerstva.

Ona dodaje da nije dobro da se oslanjate na to što nemate tegobe. Važno je da se bar jednom godišnje pregledate, ističe naša sagovornica.

Prema njenim rečima, na prvi preventivni ginekološki pregled treba da se ode nakon stupanja u seksualne odnose, a da je dovoljno i važno posetiti ginekologa jednom godišnje. „Ukoliko imate problema sa cistama na jajnicima, ranicama na grliću, miomima, polipima endometrijuma, preglede treba planirati i češće, u zavisnosti od preporuke vašeg lekara“, navodi sagovornica portala N1.

Kada je najbolje da odete kod ginekologa?

Dr Stepanov ističe, kada je u pitanju planiranje pregleda, da je preporuka da to bude nekoliko dana nakon što prođe menstruacija. „Bilo bi dobro da 24 časa pre nemate odnos, da prilikom tuširanja koristite blage sapune, kao i da izbegavate kreme i druga sredstva za negu u blizini intimne regije jer njihova upotreba može da utiče na rezultate testova“, pojašnjava doktorka.

Doktorka kaže da ginekološki pregled može kod žene da izazove strah na koji ona reaguje grčem mišića male karlice i vagine, što kao posledicu može da ima bolan pregled. Ona dodaje da je zato razgovor prvi i važan deo pregleda, ne samo zbog medicinski važnih podataka, nego i iz razloga što se kroz razgovor žena opušta, dok se polako priprema za pregled.

Dr Stepanov se vrlo često susreće sa pitanjem da li je neophodno uraditi sve analize ili je dovoljan samo ginekološki pregled. „Ginekološki kompletan pregled podrazumeva sve što je potrebno da bismo mogi da kažemo da ste ginekološki zdravi. Tu su ginekološki i ultrazvučni pregled, Papa test i grupu vaginalnog sekreta, kao i kolposkopija“, ističe ona.

Dodaje da se samo na taj način mogu da otkriju i najmanje promene koje mogu da prethode teškim i opasnim bolestima.

PAPA – treća grupa nije uvek za paniku

Dr Stepanov dodaje da u zavisnosti od stanja na grliću materice i do tada sprovedene dijagnostike, kao i terapije, PAPA test treba raditi jednom u šest ili 12 meseci.

Tačnost PAPA testa je 83 odsto, a udružen sa kolposkopijom pouzdan je čak 99 odsto, dodaje.

„Ukoliko test pokaže nepovoljan rezultat, to ne znači odmah da žena ima rak. Savetuje se kontrola briseva na bakterije i viruse, naročito na HPV (humani papiloma virus) koji se smatra glavnim uzročnikom nastanka premalignih lezija, koje se mogu u potpunosti izlečiti“, ističe sagovornica portala N1.

Doktorka dodaje da „kada dobijemo u analizi „loš“ PA test (IIIb), savetuje se i biopsija grlića materice i endocervikalna kiretaža, te na osnovu dobijenog PH nalaza planiramo dalje lečenje – konzervativno ili u vidu neke hirurške intervencije, kao što je LOOP, konizacija ili operativno odstranjivanje materice“.

Ona objašnjava da pregled operisanih pacijentkinja se tehnički mnogo ne razlikuje od pregleda zdravih žena. Dakle i kod operisanih žena uradi se ginekološki pregled, uzima se vaginalni  sekret na analizu (PA test ne pošto se pri odstranjivanju materice uglavnom ostrani i grlić) i uradi se i ultrazvučni pregled – provera jajnika ukoliko su ostali nakon operacije, ili se samo pregleda malu karlicu, predeo mokraćne bešike i velikih krvnih sudova.

Pre planiranja trudnoće…

„Pre planirane trudnoće poželjno je da se urade i brisevi na bakterije Chlamidija trach, Mycoplasma hom. i Ureaplasma urealytica, ponekad i na viruse (HPV), pošto oni mogu da budu uzrok razvoja infekcije i spontanih pobačaja. Kod žena koje nisu rađale, a imaju između 25 i 35 godina, obavezno savetujemo i procenu ovarijalne rezerve, kao proveru stanja štitne žlezde, šećera i insulina“, savetuje doktorka.

Ona dodaje da je dojke potrebno redovno kontrolisati samopregledom, a posle 40. godine redovnim ultrazvučnim pregledima. Nakon 45. godine potrebno je da se uradi i prva, takozvana bazna mamografija.

Danas postoji mogućnost testiranja na gene BRCA 1 i 2, koji su pokazatelji da li ste nosilac rizika da obolite od raka dojke.

„Ginekološki pregled ne treba odlagati. Važno je da mu se posveti posebna pažnja i da se izgradi dobar odnos s ginekologom, jer ukoliko imate dobra iskustva, redovnije ćete dolaziti na kontrole“, navodi za portal N1 specijalista ginekologije i akuserstva dr Božana Stepanov.

Izvor: n1info.rs