Preparati za žene i muškarce koji pomažu kod infertiliteta, sa ciljem dobijanja zdravog potomstva.

/11 /11

Kada ste poslednji put čuli pitanje “kad će beba”, “jel vam uspelo”, “šta čekate”? Parovi koji pokušavaju da dobiju potomstvo su pod ogromnim stresom. Samo oni koji se mesecima ili godinama bore sa problemom zatrudnjivanja znaju koliko su naporni takvi razgovori. Malo ko zna da isti ti ljudi koji se svakog meseca nadaju bebi, ne mogu ni sami da dočekaju da prvi, iz sveg glasa, objave tu vest. Nije im potreban dodatni pritisak to je sigurno. Najradije bi izbegli zabrinute mame, radoznale rodbine, nestrpljive svekrve i u svom svetu iščekivanja na miru došli do svojih beba.

Većina žena je već prekopala ceo internet kako bi saznala što više o sterilitetu, bilo da se radi o njoj ili njenom mužu. Danas, skoro trećina parova ide na vantelesnu oplodnju. Ceo proces je dug, lako se nižu prolazeći meseci, nervoza uglavnom raste i često bledi nada. To je ciklus u kome se uvek jednako smenjuju raspoloženja od “ovaj mesec je naš”, “da li smo uboli ovulaciju”, “kasni 1 dan, da li da radim test”…. “roze, možda je implantacija…” i često nakon toga sledi razočaranje.

Ljudi jednostavno moraju da shvate da je to u isto vreme najteži i najlepši put koji ljudi mogu da prođu, i da oni koji nemaju problema sa zatrudnjivanjem ne treba da postavljaju nepotrebna pitanja niti da vrše pritisak na one koji se bore za najdivniju radost na svetu. Ukoliko neko nije u stanju da pruži podršku i bude strpljiv sa njima do bebe, bolje da ih ništa ne pita.

“Kao žene imamo sreću da smo toliko toga prošle, a i dalje smo spremne da podelimo svoja iskustva i vrlo često jako korisne informacije. Da nije foruma na kojima se okupljamo mislim da bismo poludele” - reči su Milice D. naše današnje sagovornice.

Zajednica na forumima i međusobna podrška žena rastu godinama te smo danas svedoci da postoji mogućnost za više od 3 besplatna postupka vantelesne oplodnje, za parove bez dece. Ženska solidarnost je u poslednje dve decenije zaista pomerila granice nemogućeg. Sva lična istraživanja i iskustva dostupna su sada svima na internetu.

“Ja sam pila sve osim tečnosti za suđe, što bi rekla jedna blogerka, od peruanske make, folne kiseline, raznih vitamina i sve sam nabavljala na sto različitih mesta. Kad sam konačno dospela na pregled kod glavnog ginekologa, jednog starog Jevrejina, lepo mi je čovek objasnio da ako nastavim toliko da se maltretiram, i unosim u sebe sve i svašta, bukvalno ću izgubiti glavu. Sledeće pitanje je bilo - pa šta onda da radim? Kako da povećam sebi šanse da ostanem trudna i da sve bude ok sa trudnoćom?”

Pitao me je zašto sam prvi put uopšte došla kod njega i da li mu verujem da će mi pomoći. Potvrdila sam naravno, jer sve ono što sam ja u svojoj režiji tj. što smo mi radili, nije dovelo do trudnoće. Znala sam da je profesor na fakultetu i da ima million titula, a i bez obzira na to, meni su informacije uvek bile blago. Pričali smo o donaciji moje folikularne tečnosti za istraživanje… Reč po reč, došli smo do toga da on učestvuje u izradi preparata za muskarce i žene kako bi im se pomoglo oko zatrudnjivanja. Pročitao mi je sastav i objasnio kako se došlo do formule, onoliko koliko sam ja mogla da razumem. Znao je s kim ima posla pa je krenuo tim putem, jer meni mora uvek da bude kristalno jasno u šta se upuštam. Poklonio mi je semplove Fertility Aid-a, za mene i Fertility Aid-a za muža. Moj muž je imao varikocelu i Dr mi je rekao da je to vrhunski preparat  za njega.

Pošto smo stalno išli na analize, znali smo da su mi se poboljšali hormoni, naročito fsh i lh, i to mi je bilo najvažnije za ulazak u postupak. Verujem da sam u tom trenutku znala o hormonima možda koliko i profesor (naravno da nisam, ali mi se tako činilo). 

Mužu je isto dosta pomogao Fertility aid preparat, oko varikocele, a iznenadili smo se kad smo videli koliko je bilo više pokretljivih spermatozoida na rezultatima…

Uspela nam je prva VTO…dobili smo ćerku… posle 3 godine htela sam da idem u još jedan postupak i počela da pijem Fertility aid, 2 meseca pre zakazanog pregleda za embriotransfer. Ništa se čudno nije dešavalo, osim kao malo oskudnijeg ciklusa.

Inače sam bila mnogo opuštenija jer sam već rodila dete i nisam sebe pritiskala toliko pitanjima i iščekivanjem. Prirodnu trudnoću sam prestala da očekujem od kad su mi rekli da su mi začepljeni jajovodi. Kad sam otišla na prvi ultrazvuk, ustanovili su ranu trudnoću, od oko 5 nedelja. Tada  sam bila sigurna da mi je preparat pomogao, jer sam prvi put ipak išla na VTO. Kad sam videla da je i u Srbiji konačno dostupan nisam mogla da verujem, ja sam ga iz Kanade stalno donosila ljudima.

Samo bih dodala još da, koliko god bili veliki podrška okoline i poverenje u lekare, jednako je važno da vi sami celim svojim srcem verujete da vas vaša beba čeka tamo negde. Dok god smo tu jedni za druge šanse za uspeh su drastično veće.

Promo objava