U petak ujutru idemo na kontrolu, kao i prethodnih dana, s tim da je meni pisalo ''porod?'' što je značilo da su velike šanse da mi izazovu porođaj taj dan. Dakle, mi u 7 u bolnici, sačekam uredno da me izmere, izmere pritisak i odem na CTG. Završimo i CTG, siđemo dole u ambulantu na pregled, srećom, taj dan je na UZ radio načelnik ginekologije i akušerstva, dr Sredanović. Pregleda me, kaže otvorena sam i dalje 2 prsta i da je čep (valjda je to bilo) još uvek debeo i da ja idem da se prijavim dole i da me prime u bolnicu. Ok, dakle danas me porađaju. Rekao je da će doći da mi da vaginaletu za otvaranje.

 

Ajde, siđemo mi dole u kola po stvari, prijavim se dole i primiše me. Odemo u sobu... Oko 12h doktor dolazi i daje mi vaginaletu, kaže moram da ležim 2 sata i da ne ustajem. U međuvremenu ja mislim da su počele kontrakcije, u sobi samnom je bila još jedna devojka koju su ostavili na posmatranju, ona mi pomaže i meri na koliko su kontrakcije. Po našem merenju, na 5 minuta. U to neko vreme zove i moj muž, da vidi kako sam, njega su poslali i rekli kao da ga ja pozovem kad me stave u box, no on naravno kad je čuo da imam verovatno kontrakcije, kaže ja dolazim.

 

Mislim da je došao negde oko pola 3, meni su tad već verovatno bile definitivno kontrakcije. Počinje da me boli, pripada mi muka i ja trčim u wc da povratim, posle toga kao ajde da ja malo sa njim prošetam po hodniku, mislim biće mi lakše.

 

''Obrnuli'' smo 3 kruga i krenem da se vraćam u sobu, kad nas je videla sestra i vodi me u sobu za CTG da provere kontrakcije. Stavlja me na sto, i jedva je izašla iz sobe, ja osetim da nešto curi iz mene, muž zove sestru - pukao vodenjak. Voda zelenkasta, odmah me vodi u box. Tu me opet prikače na CTG i dolazi doktorka da vidi koliko sam otvorena. I dalje 2 prsta. U box sam ušla oko 5.30, i opet sam u međuvremenu malo povratila. Posle nekog vremena došao i anesteziolog da mi da epidural. Malo posle toga uključuju i indukciju, tu indukciju koje sam se toliko plašila, i nije mi tad bila toliko strašna. Kad je krenuo da deluje epidural, čini mi se sve je bilo lakše, mada sad kad pomislim ni do tada nije bilo nešto mnogo strašno. Doktorka proverava koliko sam otvorena - i dalje 2 prsta, reše da pojačaju indukciju.

 

E onda su se svi nešto ušetali, pitam šta se dešava, kažu bebi pada puls kada meni krene kontrakcija. Tumbali me po stolu, jurili otkucaje srca, došla još jedna doktorka, gledaju i na kraju mi kažu ako nešto se ne poboljša - radimo carski. Ja onako preplašena, govorim šta god treba samo da je beba dobro. Muž više preplašen za mene, tu je non stop, kvasi mi usne mokrom krpicom, briše mi lice, drži me za ruku, mazi.

 

Puls bebe se ne poboljšava, daju mužu da mi popuni neki papir za carski. Malo pre nego što će da me odvedu u sobu za carski, doktorka odlučuje da proveri još jednom koliko sam otvorena. Pogleda drugu doktorku i kaže pa otvorena je 7-8 cm, možemo da je porodimo. I tu kreće žurka, daju mi kiseonik, vezuju mi jednu nogu i kaže doktorka guraj kad krene kontrakcija. Napinjem se ja, ali epi radi svoje i ja slabo da osećam one moje trbušne mišiće. Guram ja ali ko zna gde ta energija odlazi. Dve sestre se penju na sto i hop meni iznad stomaka, kažu dahni i guraj! Jednom rukom držim muža (mislim jadnom da sam mu prste izlomila), a drugom rukom guram jednoj sestri ruku jer ne mogu da udahnem vazduh, legle na mene obe, na pluća i kažu udahni. Doktorka govori guraj, napni se, ako ne, moraću vakum. Mislila sam se radi šta znaš samo mi skini ove dve sa pluća. Muž me drži za ruku, govori da izdržim samo malo, da ja to mogu, da sam jaka i da je uskoro gotovo. Bože koliko mi je značilo što je pored mene!!

 

Dole nisam ništa osetila, ni da je sekla niti bilo šta, samo vidim da mi nema stomaka i vidim dole nešto malešno, ali ne čujem plač. Seku pupčanu i odvode je. Tamo je pedijatar pregleda, kažu da je popila malo plodove vode i da mora da tu noć bude na posmatranju. Malo posle toga čujem plač, tek mali, onako da se javi da je tu - i meni suze na oči (i sad dok kucam ovo mi idu, glupi hormoni).Umili su je, i dali tati u ruke da je nosi. Tata je šeta, a ja kako njih vidim, kako se Ana oglasi - meni opet suze.

 

 

Žao mi je što ne zapamtih ime doktorki koja me je porađala i sestri koja je bila tu. Obe su bile divne i srdačne. Prvu noć nije bila pored mene, sutradan su mi je doneli. Tokom dana bila je jedna divna sestra, koja je sve htela da objasni i pokaže. Noću je bila jedna manje prijatna, ne toliko predusretljiva, ali sve u svemu - jako sam zadovoljna i bolnicom i osobljem.