/11 /11

Zašto žene plaču, a muškarci lažu? Zašto žene sve pamte, a muškarci ništa ne znaju? Zašto žene umeju da rade više stvari istovremeno, a muškarac ne može da posprema za detetom i čuva ga? I konačno, najbitnije pitanje-zašto žene zvocaju?!

Zvocanje je ženama urođeno, sigurna sam u to. Nema zene koja ne zvoca suprugu makar oko neke stvari. Zbog vaše zamisli, navešću primere: zašto nisi spustio dasku od wc šolje, zašto nisi stavio kesu u kantu za đubre, zašto nisi bacio đubre, zašto su prljave čarape na podu…zašto? Zašto zvocamo? Zvocanje je naš kućni posao (omiljeni) i prenosi se s kolena na koleno.

 Ženama zvocanje pomaže da prežive, da prebrode svakodnevni život, kako to podnose muškarci. Ne znamo, oni ne zvocaju. Žene govore, a oni ne slušaju, to je igra zvocanja. Svi zadovoljni, svi srećni.

 Muškarci ženin omiljeni hobi shvataju olako. Nazivaju to kvocanjem, ali mi nismo kokoške, jer ne zaboravljamo, stalno ponavljamo! Ko tu ima neku osobinu životinja, pitanje je sad!

Stalna je nepoznanica zašto muškarci pokazuju osobine lenjosti, aljkavosti, nebrige o sebi. Potpuna je misterija kako žena nikad nema šta da obuče, zašto stalno želi da ide u kupovinu, zašto stalno priča?!

 Zvocanje je prisutno u svim segmentima muškarčevog života, u domu, kafani, pozorištu, u gostima…svuda! Zašto nisi zakačio slike, zašto moraš popiti još neku rakiju, zašto čačkaš telefon kad počinje predstava, zašto sediš i ne pomeraš se…

 Tako mi žene zvocamo i svi misle da smo rospije, ali oni ne shvataju da mi zapravo nemamo kome pričati. Nas niko ne sluša! Zato žene, samo vi zvocajte, ništa ne šteti nikome.

 Autor: M.Marković