vukosava
|
Бадњи дан
Српска православна црква и верници славе Бадњи дан и Бадње вече, припремајући се за прославу најрадоснијег православног празника, Божића, рођења Исуса Христа. Овај дан се обележава литургијама у црквама и традиционалним породичним окупљањем за посном вечерњом трпезом.
Бадњак је по правилу младо церово или храстово дрво и представља симбол дрвета које су, како каже предање, пастири донели Јосифу и Марији да заложе ватру и загреју пећину у којој је рођен Исус.
Према изворном обичају, бадњак се пали уочи празника и гори до Божића када се објављује радост Христовог рођења.
Догоревање бадњака симбол је растанка са старим веровањима и прихватање нове светлости која долази са вером у новорођеног Христа.
Сви обичаји имају смисао хришћанског заједништва, па се сматра да се људи окупљени око бадњака загревају љубављу и слогом, а његову светлост уносе у мрак незнања и празноверја.
Породични празник
Највише народних обичаја у Србији везује се за Бадњи дан и Божић, којима се дочарава догађај рођења у Витлејему.
Уочи Божића сламом се посипа под и домови се претварају у витлејемску пећину, у којој је рођен Исус Христ, који је повијен у сламу и коме су се најпре поклонили пастири.
У сеоским кућама слама лежи и по три дана, док се у градовима у домове уноси свежањ сламе која се поставља уз бадњак.
Постоји обичај да се куће посипају житом и многи други ритуали којима се даје хришћански смисао, јер је Христ дошао да људе зближи и нахрани и напоји својом науком и љубављу.
"Ко је гладан нека дође мени, ја ћу га нахранити и ко је жедан нека дође к мени да пије воде живе", записано је у Јеванђељима.
У православним кућама Бадње вече је породични празник када се укућани окупљају око посне трпезе.
Божић је увек први мрсни дан, ма у који дан пао, и дан када се у црквама причешћују они који су поштовали правила поста.
Бадњи дан и Бадње вече 6. јануара, поред СПЦ, славе Руска и Грузијска православна црква, белоруски и украјински православци, Јерусалимска патријаршија, Света Гора, старокалендарци у Грчкој и египатски Копти.
Навече Бадњег дана, на Бадње вече, ложи се бадњак. Ово младо дрво, обично храстово, символише Христа и његов улазак у свет. Ложење бадњака представља топлину Христове љубави. Затим, бадњак је подсећање на дрво које су пастири донели у пећину и које је праведни Јосиф заложио како би се тек рођени Богомладенац загрејао у хладној пећини.Има још једно тумачење: бадњак је наговештај Христовог страдања и Његовог Крста. Слама која се уноси у кућу подсећање је на ону сламу из јасала на коју је Пресвета Богородица положила тек рођеног Господа. Тамјан којим се кади кућа, као и дарови који се стављају у сламу, подсећање су на дарове које су донели мудраци са Истока и њима даровали Новорођеног Христа.
|
Ringeraja.rs koristi "kolačiće" u cilju pružanja boljeg korisničkog iskustva, praćenja posećenosti i prikaza oglasa. Postavke prihvatanja kolačića podesite u vašem internet pretraživaču.
Saznajte više.
Odštampaj
