SaraLana
|
Od momenta kada sam ga upoznala ja sam prosto znala da ce on biti moj momak,verenik,suprug i jednog dana otac moje dece.
On je to shvatio posle 1,5 god kada me je zaprosio na spektakularan nacin...vencali smo se nakon 8 meseci jer ja volim MAJ i prolece,a njemu je srecan broj 11,imali smo dovoljno vremena da mastamo o pravoj tradicionalnoj svadbi,ja sam mesecima isprobavala bele vencanice,listala casopise sa tortama,birala cvetice za kicenje,mnoooogo cvetica...on planirao kako sa bracom i drugovima dolazi po mene,kupuju mladu,obaraju jabuku,uvezbavali ples,zamisljali,sanjarili,ali nam je iznenadna smrt meni bliske osobe promenila plan par dana pred svadbu.Sve smo istog momenta otkazali,restoran,muziku,tortu,goste,vencanicu,crkvu,opstinu...sav trud u vodu,svi snovi ,mastanja...
Ipak, vencali smo se tog 11.maja,ali u opstini samo,a ja sam nosila jednostavnu haljinu mint boje koju je on odabrao u prvoj radnji u koju smo usli... Svedoci su nam bile rodjene sestre  Torta nije bila na 4-5 spatova,bila je mala,jednostavna,skromna...Nosila sm jedan cvet u kosi...Istina,nije bilo slavlja,veselja,muzike...ali bilo je ljubavi u vaduhu,u nama,oko nas.
I znate sta,sve je bilo savrseno,opet bih se tako udala,i opet za njega.
Istina ostala je zal da krocim u belom sa njim u crkvu...ali ko zna...mozda jednog dana...
< Poruku je uredio SaraLana -- 4.6.2017 1:06:03 >
|
Ringeraja.rs koristi "kolačiće" u cilju pružanja boljeg korisničkog iskustva, praćenja posećenosti i prikaza oglasa. Postavke prihvatanja kolačića podesite u vašem internet pretraživaču.
Saznajte više.
Odštampaj
15.09. nam je godisnjica braka 
i u braku smo 7 godina 
