Setam gradom  sa drugaricom koja vodi svog sina za ruku.Gledam njih mazim svoje stomace.Uh kako te cekam malisa da set_amo ovako kao njih dvoje.U tom trenutku BUM BUM nesto me dirnulo ali toliko nezno da sam zastala.Ma ko me to dira...stojim cekam nista se ne desava.Krenem dalje...Zastanem kod izloga sa bebi stvarima.Gledam roze haljinicu prelepa je.Pogledam odelce sa leptir masnom i opet BUM BUM.sada sam sigurna da se javio moj decko.Sigurno mi se svidelo odelce.Nabacim osmeh od uva do uva i odvedem mog sina u stomaku na dobru porciju palacinki...mama ih obozava a i on se ne buni.Izgleda da cemo uzivati zajedno.

Predugo smo cekali bebu.Pre par godina jednu spontano izgubili.To nas je malo omelo pa ipak idemo dalje.Resili smo da ispitamo o cemu rec.Zasto se trudnoca nije odrzala.I posle mnogo pregleda i nalaza dodje dan kad mi je bilo muka.Jao ja se obradovala,uh sto volim kad mi tako muka xexexe a ocekujem da ostanem trudna.Drugo jutro se budim opet mi je muka....kasni mi vec nekoliko dana ciklus...uh dali je to znak.Ma kazem sebi mozda nije to to a opet se nadam da jeste.Osecanja naviru,mesaju se sreca i tuga...pocinjem da placem i drzim svoj stomak....Sutra kupujem test pa sta bude.Ma kupicu dva za svaki slucaj.Da ponovim ako treba i da budem sigurna.