Pre odprilike 20god. razboli se moja sestra bliznakinja.Problemi sa bubrezima i mora na dijalizu. God.92 rat u Bosni , Nema novaca ni za lekove borba za zivot u svakom smislu.. .Iako hvala Bogu u nasem gradu nismo oset_ili strahote rata , osecala se neimastina i golo prezivljavanje.Za sebe bi i uspela nekako da se snadjem ali nema dovoljno za obadve.Shvatila sam jako brzo da moram da preuzmem sve na sebe i da od mene zavisi kako cemo dalje.Uhvatila sam "zadnji voz" i dosla u Austriju da radim kod poznanika iz naseg grada kao dadilja.Iznajmila sam joj stan da bude sto blize bolnice i pocela da saljem novac za stan i zivot.O tome kolilo tesko mi je pao odlazak i kako mi je bilo u tudjem svetu bez igde ikoga , koliko sam radila da bih sve to idrzala nije tako vazno. Vazno je moje obecanje koje sam joj tada dala," Da sve dok sam ja zdrava i mogu da radim njoj nista nece hvaliti. I da cu joj sto pre bude moguce dati bubreg da i ona bude zdrava". 94god. odlazimo za Begrad radi transplantacije, odbivaju me jer sam premlada 22god.. Tek tada nastaje  nas pakao, razocarenje i muke koje su trajale 20god.Kratko posle toga pogorsava se njeno zdrastveno stanje i postavlja se pitanje da li ce ikada vise biti u stanju da izdrzi transplataciju.Ali mi ne odustajemo , nadamo se i verujemo da cemo uspeti.Dok su SVI, braca,sestre ima nas 4 sestre i dva brata ( osim roditeljai doktora)govorili da je to gubljenje vremena za mene , da ja trebam da zivim "svoj zivot" da je to njena sudbina i sl. Da ja tu nista ne mogu.Ja sam uporno govoril sva dok postoi i najmanja nada necu odustati i necu je prepustiti sudbini.Sudbina dolazi posle mene kad ja nemogu vise nista da uradim.Najlakse je reci "pa to je sudbina" A ustvari je ona cesto u nasim rukama.Tako smo se nas dve nasle same u toj prici. To je bila samo moja briga i "samo" moja sestra.Svi su ziveli "svoje zivote" udavali se ,zenili se ,dobivali decu. Sve normalno a ja sam zivela za "moju sestru".Cak mi je i moja udaja tesko pala jer sam se plasila za nju da ne poklekne duhom. Da ce se" uplsiti" da cu i ja kao i "ostali"gledati "SVOJ ZIVOT" i ona ce ostati po strani. Tako da sam nazalost i bila u pravu .Kad sam rekla da se udajem to se i desilo njeno zdrastveno stanje se naglo pogorsalo.Uhvati me i danas tuga kad gledam slike sa mog vencanja , ona je izgledala kao zivi les. Ubrzo sam shvatila sta se s njom dogadja i rekla sam joj da nema ceka da se plasi da ce mi ona uvek biti na prvom mestu , to sto se udajem ne menja ono sto sam joj obecala.Priznala mi je da se uplasila da ce me udaja promeniti tj udaljiti od nje.Polako se posle tog "obecanja" vratila u normalu i rekla mi da je tog trenutka shvatila da cu uvek za nju biti tu i da mi 100% veruje.  Ja sam se 2000 udala , na moju srecu za divnog coveka koi je moja najveca podrzka i neznam da li bi bez njega sve to izdrzala.Nikad nije postavljao pitanja "pa dokle jos" i sl Podrzavao me je u svemu . Uvek je govorio "divim ti se koliko ti je srce, zbog toga sam ponosan na tebe" Nazalos nisam uspevala da osanem u DS. Ali nisam se puno ni cudila , s obzirom na stanje u kome sam bila sve te godine. Svakodnevno briga, kako je , dokle ce, hocemo li  uspeti , kolilo moze jos da izdrzi. Bilo je uzasno.A da budem na trudnickom nebi izdrzala finasijski . Morala bi da biram izmedju sestre i deteta,  Radovati se novom zivotu a znajuci da sam jedan "izdala" neznam da li bi to izdrzala.Kako to da opisem,zdrav si, slobodan a nemozes da zivis svoj zivot onako kako bi ti najradije ziveo ,jer ce "neko drugi" da pati zbog toga.... Sta mi je ostalo: cekas nesto a neznas da li ce ikada biti a zivis u uverenju da nije uzalu i da ce biti. A nesmem ni da pomislim "sta ako nisam u pravu"...Tako da je  sam Bog odredjivao put i to kako treba biti. Sada kad sve to gledam unazad , sve je to imalo smisla i nije bilo bez razloga.  Par puta je bila u komi, mislili smo to je to a svaki put je uspela da se izvuce da su se i sami doktori pitali odakle joj tolika snaga i volja za zivotom.Tako nesto mnogi ne prezive. I svaki put kad se probudi prvo sto kaze je moje ime . I prica da me je videla na kraju nekog tunela kako stoim tuzna i to joj je dalo sanagu da se probudi , da zivi zbog mene , jer zna koliko bi mi nedostajala.Obadve smo bile skoro na kraju sa snagom i onda se desi neko cudo,koje i danas dan prepricavamo. Ja sam jedan dan dosla na posao i rekla mojoj koleginici. Nocas sam pricala sa Bogom. Rekla sam mu da mi je dao previse tezak krst koi ja vise ne mogu da nosim, da sam spremna da prihvatim njegov SUD neka donese odluku ,ja vise nemam snage......   Nakon 3 dana zove me sestra ,( bila je na VMA na kontroli ) da pod hitno dolazim kod nje je sve u redu i imamo termin za transplantaciju.( da ne pisem o tom osecaju)Stizem na VMA doktor nam govori "jako rizicna transp. radi se o glavi".Mi smo pristale sve il nista. Kad je sve proslo hirurg je dosao kod nas i rekao da do tada nije imao laksu trans.i da je odmah video da ce SVE biti u redu. I hvala Bogu bio je u pravu.Bilo je to 23.02.2010 , Dolazilaje i TV snimali su razgovor sa sestrom to je i za VMA bio velik trenutak. Transplatir. osoba nakon 20 god. dijalize. Dosli su i kod mene ja nisam bila u stanju da bilo sta kazem. Hteli su da u 3min kazem kako se osecam. U 3min  da stanu 20god zivota, stalnog padanja i ustajanja i onda kad ostanes sasvim sam , kad skoro svi dignu ruke a ti i dalje verujes i kako se posle toga osecam...  3 meseca kasnije sestra se udala i sada ja konacno zdrava a ja sam najsretnija oboba na svetu. Ispunila sam "moje obecanje" Pre par meseci na kratko sam imala osecaj da je i mene Bog pogledao ali nazalost u 7 nedelji sam izgubila , (spontani)ali nisam ljuta verujem da "on"zna razlog zasto je moralo tako biti. I nadam se da ce mi dati "drugu sansu" u LE da ce tu biti uz mene. Kao i SVE ovo do sada NISTA SE NE DOGADJA BEZ RAZLOGA.Zato zelim da kazem , nikad ne treba odustati, verovati u sebe, i u svoje snove jer tu ne postoje GRANICE , SVE JE MOGUCE Ovo je samo deo moje price koju uvek zavrsim istom recenicom NIKAD se nisam pokajala , uradila bi to ponovo. Samo se nadam da moja braca i sestre NEBI URADILI TO ISTO PNOVO. Verujem da nikad nisu shvatili koliko mi je hvalila njihova podrzka i koliko mi je bilo tesko.