Sta da kazem,osim da sam najsrecnija zena koja uskoro ulazi u deveti mesec....Ako ste citali moje ranije dnevnike i komentare znate koliko se dugo suprug i ja borimo sa sterilitetom.To je teska i iscrpna borba,i ko nije prosao kroz to apsolutno ne razume o cemu pricam.Nasa soba ,kada bi umela da prica....ne bi to bile lepe price! Zelim da porucim svima koji se bore sa sterilitetom bilo koje vrste da nikada,ali NIKADA ne odustaju,da ima milion nacina da se dodje do deteta,i da nikada ne iskljucuju ni jednu opciju!Jer ,tek kada covek prihvati svoj problem,i prigrli ga obema rukama,i kaze sebi JA TO MORAM ,JA TO MOGU,tek tada stvari pocnu da dolaze na svoje mesto.7 dugih godina ,a cini mi se vecnost cela .Zeleti dete toliko dugo ,plakati svakodnevno i krijuci suze ,praveci se jakom ,zaista ume da umori coveka.Ali u trenutku kada se covek najmanje nada obasja ga najlepsi zrak ,zato drage moje ne predajte se.Volite najiskrenije,verujte ,vera pomera planine,cuvajte svoje muskarce,jer oni su slabiji pol,u to ne sumnjajte. VOLITE NEKOG ,I NEKO CE VOLETI VAS !!!   

Decembar je pri kraju,novogodisnja euforija,svodjenje racuna.Koliko smo bili dobri ove godine? MM i ja smo uspeli da vratimo kredite.Uspeli smo da odnose u kuci dovedemo u red.Uspeli smo da nasu ljubav odrzimo jakom.Sve poslove skoro zavrsili.Nismo srecni.Sta fali?Nismo uspeli da ostvarimo trudnocu.Nedostaje to malo parce raja na Zemlji.Sta je sreca?Da li je to malo stvorenje neophodno da bi dvoje,koji se vole, ziveli srecno?Jedan duboki uzdah.Ta bol nas nikako nije udaljila ,nasuprot.Toliko nas je zblizila da vise patimo jedan zbog drugog nego zbog nas samih.Ja svog dragog volim onako kako u ranoj  mladosti nisam mogla ni da zamislim,osecam isto i sa njegove strane.Dok lezim u njegovom narucju govorim o najsigurnijem mestu na svetu,kako se tada osecam,i uvek dodam kako nedostaju jos jedne plave oci,da uptpune sliku.Da on nije takav kakav jeste,ova tuga bi me ubila.Imati nekog pored koga zivis i kad ti se ne zivi jeste sreca.Danas sam dobila.Rekao mi je "Sto je nebo tamnije,to ce zvezde biti sjajnije",da me voli,i da ce sve doci vremenom na svoje.Moje ruke nece ostati prazne.Njegove oci cu napuniti sjajem.Obecavam. 

Danas je jedan covek ,dok smo kod mojih bili na rucku,onako usput,pitao MM koliko smo vec u braku,kada je MM odgovorio 6 god. promrmljao je nesto sa punim ustima,onako i ne gledajuci u nas,kako starimo treba vec da resavamo neka pitanja...Doslo mi je da mu nabijem tanjir u usta,ne znam kako sam se uzdrzala,verovatno zbog moje babe,inace kod nje smo i bili.

Toliko puta sam sebi postavila to pitanje,kad nikome ni ne mislim lose,ima li pravde na ovom svetu,toliko problema ,a moras biti jak.Gledam ljude oko sebe,svi imaju dece,jedno,dva,samo sam ja ostala u komsiluka,a godine prolaze,sestra mi se udala prosle godine,ocekujem da mi samo kaze da je trudna,planiram kako cu da se radujem zbog nje,a plakacu zbog sebe....Mislim,ni ona nije jos trudna,ali svi se nadamo....sta se to desava samnom,da li je moguce da ne zelim da rodi pre mene.... Ne znam,mozda ludim,to mi je sestra....bre,....uf..

Danas sam trebala ici na folikulometriju,pa za par dana na inseminaciju,ali opet nista.Porodicni problemi,nikad kraja brigama,opet odlazem,sada se nadam samo do sledeceg ciklusa.Bas se osecam lose,dokle vise svekar i svekrva ,samo mi izazivaju neke stresove...uf....crci cu.Ovde se iskreno odmaram...

Zovem se Dragana,iz okolime Nisa ,skoro 7g u  braku,lecimo se od steriliteta,jako puno zelimo to,kao i svi,verovatno,bili u problemima,lose dijagnoze ,prvo kod mene pa kod supruga....i prekinuli lecenje zbog losih odnosa u kuci,sada je proslo 2 g,kako se ne lecimo,i krenuli opet,i nekim divnim cudom rezultati su nam dobri,kada smo se odvojili od suprugovih roditelja,izgleda da smo se smirili.Sada umesto vto,zbog poboljsanih rezultata idemo na inseminaciju sledeceg ciklisa.Ja ne mogu da poverujem da su se rezultati tako promenili,sve mi je cudno,cak sam se i bunila trazeci NASE rezultate...videcemo sta ce sada biti