Sat otkucava ponoć. Iz obližnje crkve čuju se zvona koja glasno podsećaju da je Božić upravo stigao. Moje ćerke Lena i Kasija uveliko spavaju, dok mama po kući završava poslednje obaveze oko dekoracije stola, kako bi sve bilo spremmo za njene devojcice i Božićni dorucak. Dogovorile smo se da rano ustanemo i zajedno napravimo česnicu, stavimo paricu i sačekamo da se ispeče.

Tako je i bilo.. Ujutru u 6h smo se probudili tata, mama i Lena. Kasija je jos spavala. Mama je napravila testo, Lena je pratila da li testo nadolazi, tata je isekao pečenicu i dok smo servirali hranu, beba se probudila. Božićni doručak traje. Svi smo na svom mestu, dok beba pored nas u svojoj stolici u polu sedecem polozaju gricka omiljenu glodalicu. Sve joj je bilo zanimljivo, od sveće na stolu, do lampica koje blinkaju u ćošku. U nekim trenucima je pratila i naše zalogaje, šta mi to jedemo, a ona pije samo mleko.

Ipak tu je starija sestra koja joj kaze "Kasija ti si mala, imaš samo četiri meseca, ručkaćemo zajedno sledeći Božić"..🙂 Na momente mi se učinilo da je sve naša beba razumela, jer taj krezavi osmeh nije silazio sa njenog lica. Posle Božićnog jutra, otišli smo kod bake i deke.

Naš najmlađi član je bio položajnik, što naravno starijoj sestri nije smetalo. Trudili smo se da joj bar malo dočaramo šta je Božić, iako je mala, da zabeležimo što više trenutaka i da fotografije sačuvamo. Sigurna sam da će joj se svideti za par godina kad bude gledala..🙂