Cela godina je išla teško. Ova mama je sa stomakom išla u srednju školu, pokušavajući da nezapostavi svoju karijeru i obrazovanje uprkos detetu koje je dolazilo. Na prvi sneg dvadeset petog decembra rodila se Tijana, meni posebno najveći dar jer sam izgubila sestru tog dana. Tako malena slatka i mirisna plakala je kad god bi je spustili.

Dočekali smo i naš Božić, pahulje su uveliko vejale, a mi smo se i dalje navikavali jedni na druge. Život te okrene očas posla i postavi te na mesto roditelja. Bojiš se gledajući u to malo biće kako raste. Hoćeš li biti dobar roditelj, hoće li sve biti uredu?

Na Božićno jutro lomila se česnica i tu je i naša Tijana pružila rukicu kao iz vedra neba. U delu koji je izabrala našli smo grančicu hrasta, po predanju verujući da će biti zdrava i da je sam Bog čuva. I kao rukom odnešeno ređe je plakala,i mi kao roditelji verujemo da je Božić i ta grančica nekako usmerila naš život na samo dobre stvari.