Iza sedam brda, sedam gora i sedam dalekih mora, u jednoj dalekoj zemlji Laponiji živeli su: mama Mrazić, tata Mrazić i mali Mateja Mrazić. Oni su preko godine bili vredni i radili su sve i svašta samo kako bi svoj deci sveta ispunili novogodišnje želje. Svako godine kada bi se približila Nova godina, njihov sin mali Mrazić je bio tužan. Nije hteo da kaže svojim roditeljima zašto. Imao je pune ruke ljubavi, obasipali su ga pažnjom, a poklona je bilo bezbroj…

Ali…. Čuo je jednog dana da na drugom kraju zemlje postoji još jedan Deda Mraz, pa je odlučio da mu piše… U njemu je poželeo da i on kao druga deca ima brata ili sestru jer je sam već skoro 10 godina. Kada su roditelji to čuli bili su tužni. On nije znao da je doktorka Zloća bila malo loša prema njegovoj mami Mrazici i da se mama baš plašila da ima drugu bebu. Sledeće godine, dok su kitili jelku pred Novu godinu, mami nije bilo dobro. Morala je u bolnicu. Kada se vratila iz bolnice, ispod jelke je za malog Mateju Mrazića ostavila NAJLEPŠI POKLON. Pogodite šta?

Mali Mateja Mrazić je dobio još MANJEG MIJATA MRAZIĆA- svog dugo iščekivanog brata.
Živela LJUBAV!!!!
Čiča miča i ova priča je imala srećan kraj.