Ovom pričom bih obuhvatila sve nama bitne praznike, počevši od slave, pa sve do samog Božića.

Moja beba više nije toliko mala beba, i u ovim praznicima je prvi put isprobala nešto od, do sad njemu neuobičajene, hrane. Slatko smo se ismejali kad je ručicom krenuo ka ćevapu, ne znajući ni šta ga čeka... a onda i uživanje u prvoj ruskoj salati i domaćem hlebu.

Pored toga, izdvojila bih sam trenutak gde, svaki put kad ga vodimo kući iz jaslica, on stane i nemo gleda u okićenu jelku koja jako sija. Ja nisam tip osobe koji obožava da kiti jelke, prošla me je ta euforija pomalo, ali sam zbog njega odlučila da kupim jelku i okitim je dok bude dremao. Nakon buđenja, pozvala sam ga da dođe da vidi jelku..tu sreću i zadivljenost ne mogu da dočaram. Bilo mi je puno srce zbog toga.

Jako sam srećna što moja beba budi dete u meni, i vraća staru ar praznika u moj dom.
Ponekad nam je zaista potrebna ta dečija sreća, radost u malim stvarima i življenje u trenutku.