Svaki dan bio je izuzetan. Divno i toplo more, peščana plaža, prelep smeštaj, novi prijatelji, suprug i ja zaljubljeni a sve tako divnim činio je naš Danilo. On je nama uneo ogromnu sreću u život. Prelep i pametan dečak, sa krupnim crnim očima i dugim trepavicama, baršunast, uvek je svima privlačio pažnju.

Svako sećanje na prvo letovanje čini me toliko srećnom i emotivnom da ponekad krene i suza radosnica. Sećam se da smo pred polazak na more napunili auto Rosa vodom, kašicama, rekvizitima za plažu, bazenom u obliku pečurke, svime što je bilo i potrebno i nepotrebno. I naravno, gde bi mi bez Sebamed proizvoda, koje smo poneli u jednom neseseru od kog se Danilo nije odvajao. Voleo je da ga otvara i sam maže kreme što je kod nas izazivalo mnogo smeha. Dnevno je po 3-4 sati spavao sa tatom i meni su moji momci ostavljali mnogo slobodnog vremena, da plivam, da se družim, da čitam i pišem poeziju. Bilo je to čarobnih 10 dana. A od tada do danas prošlo je 14 godina.

Roditelji, uživajte sa svojom decom! Za sreću ne mora to da bude more, ne mora to da bude neko posebno putovanje, dovoljno je da bude leto, da bude sunca, plavog neba, osećaja slobode. Ljubav je potrebna. Sasvim obični trenuci tada postaju posebni, jer ono što najviše vredi je ono što gradimo sa svojom decom, to je naša porodica!