Mama sam dva dečaka Vojina 3 godine i Bogdana 8 meseci. Pre nekog vremena moj stariji sin mi je rekao da sam superheroj. Kako sada voli da se igra sa superherojima, često pričamo priče koje su to "osobine" koje imaju superheroji, da su dobri, da pomažu drugima, da brane svet od "zlikovaca"...Posle jedne nezgode gde je udario prstić i počeo da plače, uzela sam ga i poljubila da "prodje". Naravno, povreda nije bila ozbiljna i odmah je posle poljubca "prestala da boli" a ja sam dobila kompliment: "Ti si mama superheroj". Ostala sam zatečena, i zagrlila ga najjače. Niko nas ne može toliko nadahnuti kao deca i zato ma koliko bili umorni i iscrpljeni, činjenica da smo njima superheroji, govori da radimo prave stvari.