Nakon dugogodišnje borbe sa sterilitetom i nekoliko neuspešnih vantelesnih oplodnji napokon je i nas ogrejalo sunce. Trudnoća je bila uredna i ništa nije ukazivalo da nešto može krenuti po zlu.

Nažalost, greškom lekara u 31nedelji krenuo je porođaj. 😕 Rodila sam dečaka, moju mrvicu sa 1750gr i 41cm. Samo su mi ga pokazali i odmah odveli na neonatologiju. Uskraćena za prvi dodir, zagrljaj, poljubac, miris..

Znala sam samo jedno MORAM održati laktaciju. Njemu je svaka kap lek, ne samo hrana. I tako, odvojena od svoje bebe, uz more problema, briga, strahova ustajem neumorno na svaka 2h i izmlazam se, prikupljam mleko a onda sutradan nosim na Institut za neonatologiju.

Nakon puna 2 meseca napokon je bolje i mogu da mu se pridružim u bolnici, da ga uzmem u ruke i stavim da siki. Iako je imao problema sa disanjem, iako su lekari rekli neće moći da siki, od našeg prvog dodira on je prihvatio siku i bez problema sikio. ♥️

Pored toga što smo sve probleme prevazišli, najponosnija sam ne samo što sam održala 2 meseca laktaciju bez bebe (a bilo je teško, u trenucima kad je njemu bilo loše, kad je morao na operacije od stresa mleko bi gotovo stalo, ali bih uspela opet da povratim).

Imala sam dovoljno mleka da doniram višak Humanoj banci mleka za sve male borce čije majke nisu imale mleka. ♥️