Zimski januarski dan, možda za nekog naizgled kao i svaki drugi, ali ne i za mene.

Upravo tog zimskog dana 17. januara rodila se jedna Mama i jedan sasvim nov i čaroban svet, mama je ugledala najlepše okice svog Dimitrija.

Od tog dana nas dvoje krećemo u zajedničku avanturu. Jedna od najvažnijih i najlepših avantura je bila upravo dojenje. Mama đak prvak i bubalica koja je teoriju savladala iz prve. Kada je došao taj čas da se to znanje i primeni teorija nije zakazala ali je ta "neraskidiva veza" mame i bebe presudna. Uči mama od Mite uči, uči Mita od mame.

Nije bilo lako, bilo je teskih trenutaka, najviše briga oko toga da li će imati dovoljno mleka za bebu, da li je beba dovoljno jela, da nije možda gladan pa sve do toga kada dođu neke zabrinjavajuće misli : "samo da ne dobijem upalu-mastitis" ili "kako da uspostavim laktaciju"," da li ću ja uspeti da nahranim svoje dete" i još milion raznih misli tih prvih dana padnu na pamet.

Najvažnije od svega je to da sve te loše misli nestanu u trenu kada beba i mama uspostave tu neraskidivu i neopisivu vezu dojenjem. Jednostavno, ta veza se ne moze rečima opisati, kada vaše čedo i vi uživate u toj lepoti dojenja i osetite tu povezanost svaki put kada dojite bebu, osetite jednu milinu i srce vam bude puno.

Drage buduće mame, nemojte se bojati izazova koji su pred vama, budite strpljive i uporne, verujte u sebe i svaki put kada vam je teško samo pogledajte u vaše najvoljenije biće. Uživajte u svakom predivnom trenutku dojenja sa vašim čedom i uvek imajte na umu da je svaka majka najbolja majka svom detetu. Ljubav se ne može opisati, ljubav se oseća...❤️