Verujem u to da je u ovom malom, belom kvadratu svaka mama sa velikim nabojem emocija počela svoju priču o dojenju. Isto tako, verujem da je svakoj od nas svoje iskustvo najposebnije na svetu. Zato je pred vama jako težak zadatak- odabrati onu najlepšu!

Kakva priča o dojenju može biti manje lepa i plemenita od druge, čak i one koje možda govore o velikoj borbi sa neuspehom kao ishodom? Jer, samo majka koja prođe sve napore da na svojim grudima nahrani svoje pile, zna pravo i istinsko značenje reci BORBA.

Mama sam devojčice Irine od pre 3 meseca i dečaka Vukana koji ima vec 5 godina. Oboje su dojene bebe i...šta bih vam rekla. Nema tu mnogo neke velike filozofije. Kada je Vukan prestao da sisa svojom odlukom sa tačno 8 meseci, pomolila sam se Bogu da mi barem još jednom u životu podari mogućnost da dojim dete.

Molitva mi je uslišena od nedavno i osećam se ispočetka blagoslovenom, kao kada piškite na test za rano otkrivanje trudnoće i počne da se nazire druga crtica :)

Muž me je nedavno pitao kako bih mu opisala dojenje. Imala sam kao iz topa spreman odgovor - to ti je davanje, kao da daješ život ispočetka svom detetu svaki put kad ga staviš na dojku. Kaže zanimljivo, prvo mu daš život rađanjem, a onda to nastavljaš da radiš kroz dojenje, rekoh baš tako!!! Nisam želela da mu srušim sneška kao novopečenom duplom tati i priznam koliki defekt imaju muškarci kao rod jer taj osećaj ne mogu da spoznaju. Oni daju svoju "kap", svoj doprinos nastanku ploda, svoju pažnju, ljubav i podršku kada se beba rodi, ALI...
...SAMO MAJKA DAJE ŽIVOT, kada rodi dete, ali i svaki put kada ga doji <3