Mama sam četvoro malih termita.. kada sam po prvi put ostala trudna, stalno sam maštala kako bi dojenje trebala biti neraskidiva veza između mame i bebe.. međutim, niko mi nije pričao kako je to bolno i teško.

Odmah po rođenju bebe naišla sam na prepreku. Carski rez, hitan, oporavak težak, mleka nema a bebac urla, gladan.. znojim se, pokušavam da ga stavim na dudu, on vuče, siska, a ja plačem 😔, trpim bolove, stiskam se.. i taman mislim gotovo, spustim ga da spavka, kad on posle pola sata opet u glas. Pokušavam ponovo, nemam mleka, plačem ja, plače on.

Ručkaj mleko, pij bozu, tako kažu, ali ništa.. uspostavismo neki kontakt, međutim mom debeljanu nedovoljno, kakav kontakt, kakva konekcija, bože me sačuvaj, ja nervozna, on nervozan, gladan..i tako odistasmo od siske, laknulo meni, laknulo njemu.. mazimo se i bez siskanja..bitno je da smo spokojni ❤..4 puta isto maltretiranje i sekiracija