2017. godine sam se porodila, imala sam 24 godine, donela na svet divnog dečaka. Pre njega sam imala 2 spontana i mislila da nikada decu neću imati. Doneli su mi ga, kako sam ga stavila na dojku prvi put, osećaj je neopisiv, nikada ništa lepše osetila nisam.

Dojio je na zahtev, kada je to hteo i koliko god je hteo, nisam mu nikada uskraćivala. Od jetrve bebu sam takođe dojila zajedno sa mojim sinom i drugaricinu bebu, jer one na žalost nisu imale mleka. 2019 godine sam drugi put ostala trudna, i opet nisam želela da mu uskratim dojenje, nastavio je svaki dan, svaku noć po celu noć da doji sve dok nisam ušla u 9ti mesec trudnoće. Samo je jedno jutro rekao "mama, neću", nadala sam se da će doći taj dan, ali se nisam nadala da će mi toliko teško pasti što je sam odbio. Tada je imao 2ipo godine.

Početkom 2020. sam se porodila, takođe od samo rođenja dojenje, i dan danas doji. U međuvremenu je bilo još beba koje sam dojila, i to mi je najveći dar koji sam mogla da dobijem, sada imam 25 godina i punih 5 godina dojim, mlađi će sisati koliko god on to bude želeo.

Želim da mame znaju da je dojenje nešto najlepše na svetu, a takođe želim da kažem mamama koje iz zdravstevnih ili nekih drugih razloga ne mogu da doje da je i to uredu, i dohrana je odlična zamena za dojku, ali ukoliko imate prilike i mleka nemojte propuštati ovo divno iskustvo koje ostaje kao najlepše sećanje u najmlađem uzrastu Vaše dece. ❤️