Prvi put sam slušala savete, trudila se, moj sin je ostao u bolnici posle porođaja, dobio je žuticu. Mojih nikad gorih i stresnijih sedam dana. Došla sam bez bebe kući, nateklih grudi i ne znajući šta da radim. Onda sam skupila hrabrosti, izmlazala se na tri sata samo da njemu mogu pružiti hranu kada dodje kući. I uspela sam, on je dobio hranu i bio najsrećnija beba 10meseci.

Sada dojim devojčicu, koja je isto bila u bolnici sedam dana jer je imala žuticu. Isto stres, ali iskustvo i želja i upornost kao i prvog puta nisu izostali.

Oba puta sam pumpicom uspela da održim mleko. Oba puta sam prošla kroz stresan i tužan period, jer doći kuci iz porodilišta bez bebe ili vratiti bebu posle par dana je jako teško, ne može se reci sta je teže.
Ali sam oba puta zbog svoje želje da njima pružim najbolje moguće hranjenje uspela. Važna je želja i glava! Odatle sve polazi..i kad je teško, setite se šta dobijaju vase bebe ako im pružite vaše mlekce🥰