Da li postoji bajka o tebi? Ne! Ali ja ću je napisati...Onog dana kada je bol odzvanjao mojim telom i ruke se sklapale ka nebu konačno začuo se plač malog anđela, mog anđela...Bila si tako čista, tako bela prava vila.

Jedva sam čekala da te kući ponesem moja mala vilo...I eto ne časih ni časa i već smo imale naš prvi podoj, bilo je bolno i strašno ali ne posustadoh jer mi tvoje lice dade snage. Prođe tren, eto drugog, vreme je opet, boli, opet nešto curi, to je ragada i krv teče, brišem suze svako veče, kreme mažem da boli neću da kažem...

Mučim se, stežem srce, al eto mastitisa da oteža stvar, plaćeš ti, placem ja, ali mi u pomoć stiže i pumpica....Na jednu dojku dojim te ja dok druga u krvi je sva. Ne dam da stanem, opet meleme mažem. I tako dan po dan, bol, plač i suze...pa dobrih mesec dana, ali ne odustaje mama!

Pogledam u anđela svog i obrišem sa čela znoj, ovaj mali stvor život je moj! Ne odustah ni u najtežim trenucima ragada, krvi, mastitisa, temperature i dojila sam do 14 meseci.

Svakoj ženi želim da nikad ne odustane, jer je dojenje najbolje što možete svom detetu dati❤️❤️❤️